Дигитална писменост, услов за безбедно коришћење интернета

Да бисмо пре свега били безбедни на интернету неопходно је савладати одређене вештине које дигитална писменост подразумева, рекла је гостујући у Дневнику РТС-а Татјана Матић.  

После "Плавог кита"  – на друштвеним мрежама шири се нова опасна игрица "Момо", намењена најмлађима, а последица може да буде и самоубиство. Министарство је тим поводом већ реаговало, али се на родитеље поново апелује да воде рачуна о садржајима које деца прате преко интернета.

"Упознати смо са постојањем ове игрице који је заправо посебан вид комуникације преко Јутјуб канала. То су обично канали за праћење гејмера где се деца позивају да позову одређени број где се онда појављује једна застрашујућа лутка. И када је реч о игрици 'Плави кит' и када је реч о апликацији као што је 'Мома' нема доказа да оне могу да проузрокују самоубиства али могу да створе одређене психичке трауме", објашњава Татјана Матић.

Родитељи треба да обрате пажњу и да региструју сваку евентуалну промену у понашању детета, а пре свега да имају увид и контролу над временом које дете проводи на интернету као и над садржајима које прати.

Министарство за трговину, туризам и телекомуникације одржало је до сада 207 предавања у 41 граду о безбедном коришћењу дигиталних садржаја и, како каже Татјана Матић, превенција и едукација су најзначајнији на том пољу.

Када је реч о дигитализацији, Србија прати трендове и према статистичким показатељима налази се на сличном нивоу као и најразвијене земље.

"Треба одвојити употребу интернета од дигиталне псимености, а то је проблем не само код нас него и у свету. У Србији 80 одсто грађана користи интернет, али је 49 одсто дигитално неписмено, слично је и у ЕУ. То је један од разлога да се позабавимо питањем дигиталне писмености. Ми смо део међународне групе за дигиталне вештине које желимо да пренесемо у нашу земљу", објашњава Татјана Матић. 

Из тог ралога, Влада је у јуну формирала Радну групу за израду Стратегије дигиталних вештина у Србији за перод од 2019. до 2023. године.

"Циљ ове стратегије је унапређење дигиталне писмености и компетенција. Не можемо говорити о правој дигитализацији ако немамо грађане који имају вештине, а за то је потребно дефинисати шта дигитална писменост и дигиталне компетанције подразумевају", наглашава државна секретарка.

Неке земље забрањују телефоне у школама, а то је недавно учинила и Француска. Наше министрство је о томе спровело анкету и међу родитељима и међу децом.

"Резултати су типични за наше поднебље. Родитељи су са чак 87 одсто за забрану коришћења телефона у школи док су деца за то да се не дозволи забрана. Ово је велика расправа која се води и у земљама ЕУ и САД јер ако забраните деци употребу телефона онда и родитељи морају да себи уведу ограничења. Много је значајније да пронађемо праву примену тих телефона у оквиру наставе", сматра Татјана Матић.

Дигиталне технологије напредују рапидном брзином, па тако у Србији на 100 становника имамо 127 телефона. Суштина употребе дигиталних справа пре свега треба да буде образовање.

"Дигитална писменост обухвата способност коришљења података, употребу ИТ-а, дигитално предузетништво и све то нас чини савременим људима способним да технологију користимо како за друштвене тако и за привредне активности", рекла је државна секретарка.