Вукосављевић: Важно да тема језика буде присутна у јавности

Министар Вукосављевић очекује да ће Предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама ускоро бити пред Владом и посланицима. 

Предлог измена закона о службеној употреби језика и писма данима изазива полемике, иако још није у званичној процедури. Чини се да питања језика занимају јавност? Је ли то охрабрујуће?

- Нама је важно да тема језика буде присутна у јавности и да се супротстављају мишљења, да се из свих углова сагледа једна тематика која изазива или може изазивати контроверзе. Тако да сам ја задовољан што је то дошло у жижу пажње јавности и мислим да ће из тога проистећи добре последице.

Велику прашину су подигле казнене одредбе. Када се прошле године говорило о нацрту стратегије културног развоја, у којој такође језик и писмо имају значајно место, говорило се само о мерама охрабрења. Зашто сада ове казнене мере?

- Те казне су прописане законом о прекршајима и иду од мањих до већих сума, али то није главно питање. Важно је да се истакне да, када је реч о тим замеркама, пренебрегава се једна врло важна чињеница - постојећим законом о језику и писму предвиђене су такве исте казнене одредбе за непоштовање закона који се тичу употребе језика националних мањина. Према томе, ако ћемо да спроводимо закон доследно, онда оно што важи за језике националних мањина, треба да важи и за српски језик и ћирилично писмо.

Да ли је то фаворизовање ћирилице у односу на латиницу? Да прецизирамо: ако у јавним написима на улицама нпр. у главном граду имамо и ћирилицу и латиницу истовремено, да ли је то у складу за законом или је кажњиво?

- Апсолутно је у реду. 

Могу значи оба писма?

- Па наравно. Друго, нисам сасвим сигуран да је глагол фаворизовати права реч, јер ово није нови закон, ово су само измене и допуне и ситуација је сасвим нормална да се закон уподоби са уставним оквирима.

Када ће у формалну процедуру ући ове измене закона?

- Зависи од владе и скупштине, очекујем да ће ускоро бити и пред владом и пред посланицима, али пре тога биће и јавна расправа, тако да очекујем да ћемо имати пун демократски капацитет да се о овоме разговара.

Када је реч о медијској стратегији пре око два месеца формирана је нова радна група, Министарство културе и информисања има свог представника у групи - докле се дошло у изради?

- Радна група ради по плану и програму који је сачинила сама у свом почетку, Министарство културе има свог представника, кренуло се активно и треба са разумним оптимизмом очекивати да ће текст медијске стратегије бити окончан до децембра, односно до краја ове године.

Колико ће у тој стратегији бити садржано елемената из оне претходне стратегије која је стопирана у априлу, или ће то бити текст који се пише испочетка?

- Могући су сви исходи. Теоретски гледано, радна група може сачинити поптуно нови текст, то је сасвим допуштено. С друге стране, тешко је поверовати да ће то бити баш тако, јер претходна радна група је урадила значајан посао. Ја не бих прејудицирао, у свом капацитету нова радна група може да напише потпуно нови текст, али верујем да ће већ један солидан део текста бити укључен, по природи околности, јер се разматрају опште одредбе, нема неких иновација. Наравно, има и неопходности да се унесу промене.

Две године сте на функцији, ако кажемо да су МСУ и Народни музеј неки видљиви резултати, шта би био циљ у скоријој будућности?

- Добро, та два музеја су свакако највидљивији, за најширу јавност, али ово министарство је урадило и нацрт стратегије културног развоја, то је стратешки документ који је веома важан за судбину културе у земљи...

Али тај нацрт још није пред посланицима?

- Није, вероватно јер је велика законодавна активност, али верујем да ће ускоро бити. Даље, постоји план да се настави са реконструкцијом зграде у Ресавској за потребе Музеја града Београда.

А више новца за културу?

- Буџет за културу зависи наравно од економске снаге земље, очекујем да како држава буде напредовала, тако ће бити и већа средства за културу.