Свет еколошки задужен, до краја године живот на кредит

Ресурси земље се све брже троше. То је последица климатских промена - суше, врелине, хладноће и поплаве су све екстремније као и утицај емисије штетних гасова на атмосферу. Али велика одговорност је и на људима.

И сами грађани су свесни да смо дужни природи јер је ниво загађења веома висок.

"Ми смо дужни себи! Ми треба за себе да урадимо нешто што ваља, а екологија је једна од тих брига и енергетка то су две бриге", каже један од сагворника.

Утицај на природу мери се еколошким отиском који показује да у еколошки дуг сваке године улазимо све раније.

"Ми имамо као човечанство само једну планету, а трошимо 1,7. Прошле године је била једна и по и еколошки дуг је био касније што значи да тај тренд ходања уназад показује да се да се ми и даље неодговорно понашамо према планети", упозорава Весна Максимовић из Светске организација за природу у Србији.

Највећи еколошки дуг имају најразвијеније земље. Катар, Луксебург су ресурсе потрошили најраније, још у фебруарау, а Вијетнам најкасније - крајем децембра.

Од марта кредит од природе узеле су Америка, Аустралија, Данска, а од маја и Немачка, Фрацуска, Свајцарска и Британија. Земље региона у еколошки дуг су ушле углавном у јуну, а наша земља, пре два дана.

До 2020. године све земље морају дефининисати обавезе како би се у наредној деценији људима обезбедила здравија животна средина и надокнадили природни губици.

То значи - што хитније активности на заштити шума, водних токова, биљног и животињског света на читавој планети.

Министар заштите животне средине Горан Триван истиче да ћемо морати да пошумљавамо. Поред тога, неопходно је да се озбиљно позабавимо системима за прераду отпадних вода јер су наше готово све воде загађене, опасним и свим другим врстама отпада. Важна ставка је и квалитет ваздуха.

"Најновији подаци Светске здравствене организације говоре да онај задњи податак, да нам 6.000 људи умре од компликација изазваних лошим ваздухом, више није тачан и он је сада дупло већи. Дакле ваздух ће бити једна од главних тачака нашег рада и никако не смемо да заборавимо питање буке", поручује Триван.

Светска пошумљеност је 30 одсто, а наше земље 27 одсто, циљ је да буде више од 40 одсто. Приоритет је и повећње удела чисте енергије.