Жене у Хајдучици боре се да оживе село

У Хајдучици нема хајдука, али има бораца. Ову титулу носе жене. Не желећи да им се живот сведе искључиво на кућне послове, пре деценију петнаестак њих основало је удружење које покреће многе акције у овом јужнобантском селу.

"То су углавном пензионерке, а има и oних што иду у надницама, пре је био и тај ‘Плантекс‘ где су жене шиле, сада то не постоји више од 10 година, тако да су неке и кући као домаћице", каже Маришка Спасовски, председница удружења "Око" из Хајдучице.

Као добре домаћице на заједничком имању гаје шљиве од којих праве разне производе.

"Мени шљива прво значи што можеш пекмез, али највише ми значи што можемо лепу ракију да испечемо кући, онда пробамо једном, па ме муж зове пробај други пут и трећи пут више не могу и од пекмеза имам ону жгаравицу а од шљиве немам, значи шљива је за лек", прича Ана Хртка.

Осим тога, оно што их окупља јесте љубав према вежењу и ручним радовима.

Да би направиле једну куварицу, жене у удружењу кажу да им је потребно око недељу дана, а да би је продале, односно уновчиле свој ручни рад потребно им је много више времена

Сакупљање ручних радова одавно није обичај у Хајдучици. Данас важе нови обичаји – из године у годину опада број становника у овом селу. Статистика каже у последња три пописа. Сада у селу живи 1.150 људи 13 различитих националности. Највише Словака.

"Млади одлазе за послом у Словачку. Ја сам радила 35 година у текстилној фирми и стекла сам и пензију, а сад млади немају где да зараде динар, одлазе из села и то целе породице са децом, тако да остајемо ми – пензионери само", указује Каролина Чернак.

А село, тврде, има потенцијала. Ту је етно-кућа, дворац Дунђерских, парк под заштитом државе, православни манастир и евангелистичка црква. Довољно знаменитости које би могле да привуку љубитеље сеоског туризма, а задрже младе.

Али, да би се ово село позиционирало на туристичкој мапи, осим подршке жена, кажу, потребна је и помоћ државе. Јер само тако Хајдучица може да оправда свој назив.