Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта

Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља упутило се стазама којима су прошли српски див-јунаци пре једног века. Пешачили су од подножја планине Ниџе до врха Кајмакчалан. Кретали су се линијама фронта и за три дана прешли више од тридесет километара.

Четрнаестогодишња Милица Митровић истиче да је било тешко размишљати о томе да су њихови преци пре сто година туда ходали по снегу и дали животе за потомке.

"Успон је био велики, ту смо видели ровове за хаубицу који још увек тамо стоје и ставили смо заставу на врх малог Ниџe", прича њен вршњак Данило Трнинић.

Дванаестогодишња Соња Главинић каже да су пешачили са ранчевима на леђима, а воду су морали да штеде јер је није било довољно.

"Било је напорно, али се све то заборави кад се стигне до Капије слободе", напомиње Соња.

Слушали су предавања и гледали филм о Великом рату, имали час ботанике, учествовали у позоришним комадима о херојима.

Обишли су Болницу "Арчибалд Рајс", Спомен-костурницу. На самом врху Кајмакчалан срели се са планинарима који су прешли 100 километара гребеном планине и са њима одали пошту палим српским борцима.

"Како год погледате на ту акцију, била је стварно изузетна и веома ми је драго што су деца ишла, што смо то са децом урадили да и она осете и хладноћу и висину и све те приче што смо имали тих дана", каже отац троје деце Милан Трнинић.

Мирко Митровић из удружења "Отаџбина памти" напомиње да је циљ ове акције боља будућност и добробит деце.

"Да би наша деца имала добру будућност, они морају да имају добар систем вредности. Систем вредности на коме су на првом месту љубав, заједништво, поштовање и слобода, а Велики рат нам пружа пуно примера за изградњу таквих вредности", истиче Митровић, иначе родитељ четворо деце.

Није циљ борити се за слободу када до рата дође, већ освајати и увећавати слободу сваког часа у миру, најважнија је порука овог похода на Кајмакчалан, али не само за децу и младе!