Исти посао а различита плата, како до правде за жене?

За обављање истог посла жене у Србији су мање плаћене од мушкараца а та разлика је око 11 одсто.

"Она се повећава ако се издвојено гледају жене запослене у приватном сектору где постоје изражајније разлике али се те разлике нивелишу када се посматрају сви сектори укључујући и јавни где су плате по закону једнаке", објашњава Сања Поповић Пантић из Удружења пословних жена. 

И код оних који не праве разлику, утисак о боље плаћеним колегама је тешко избрисати.

"Постоји само недовољно добро распоређен однос на вишим функцијама у односу на жене и мушкарце. Мушкарци су нажалост више заступљени па се онда у маси може рећи да мушкарци имају већа примања, међутим, када се посматра појединачно, за исто радно место и мушкарци и жене имају идентична примања", истиче Александар Кемивеш из Привредне коморе Србије.

Оно што је главни проблем код неједнаких зарада је нетранспарентност система зарада у приватном сектору, што је и тешко да се докаже и када се пријави. Додатно отежава и што жене нису спремне да то пријаве чак и када сумњају.

"Послодавци немају ту обавезу за разлику од јавног сектора али ако хоћемо да станемо на пут томе и да добијемо другачију слику, потребно је да се у случају сумње пријави", напомиње Повереница за заштиту равнопрвности Бранкица Јанковић.

Да се одлуче на тај корак спречава их најчешће, показује пракса, страх од губитка радног места.

"У вези са предрасудама или стереотипима о родној улози која су то занимања која су адекватна за жене а која за мушкарце управо тај јаз највиши је у секторима финансија и информационих технологија где су доминантно запослени мушкарци и то је оно што захтева да се временом измени и када се професије буду бирале у складу са нашим жељама, а не по томе шта друштво очекује од жене а шта од мушкараца", каже Јанковићева. 

Број жалби грађана повереници за равноправност полова је у порасту за око 20 одсто. Највише њих се односи на дискриминацију по основу инвалидитета, пола и старосног доба.