Социјалне карте за праведнију помоћ

Идејни пројекат за увођење социјалних карата је готов, а ове недеље расписује се тендер за набавку опреме, кажу у Влади. Ипак, тек почетком идуће године социјалне карте требало би да буду у функцији. Циљ је да сви који примају неку надокнаду буду заведени на једном месту, проверени и категоризовани.

Тешка је свакодневица у петочланој ромској породици Бериша у Врању, којој је дечји додатак једини извор прихода.

"Па штa имам, 6.000 за децу – то је, ако изађе за њих", каже Емра Бериша.

Ни жена ни муж не раде нигде. Он је ковач, али је посла, кажу слабо.

"Не долази нико, немамо никакав излаз. Моји ће да помогну једанпут, два пута. Богами, не могу ни они, имају и они породицу", рекла је Фатима Бериша.

Породицу сличног материјалног стања имају и други – само у Врању њих још 1.200.

А, било би лакше да постоје социјалне карте, да су институције повезане и да се зна како ко заиста живи.

"У току ове недеље би требало да кренемо са тендером за набавку опреме и ја очекујем да она буде у функцији, та прва фаза социјалних карата, почетком следеће године – где ћемо да сублимирамо и на једном месту објединимо све базе података, које има министарство, а у другој половини године и да усвојимо закон о социјалним картама", рекао је Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Закон би омогућио заштиту гомиле приватних података којом ће база располагати, али најважније је да држава зна коме треба помоћ. Постоје и они које је срамота да је затраже.

"Ми знамо колика средства имамо, али нисмо сигурни баш да ли та средства иду у праве руке. Мислим да и корисници треба да знају да ли је све оно што држава жели њима да да и дато у правом износу. Ми желимо да том анализом направимо управо једну транспарентност, и ја мислим праведнији систем расподеле тих средстава", каже министар Ђорђевић.

Управо је то постигла Црна Гора која је увела социјалне карте.

"Видело се да неки корисници не испуњавају услове, да нису према неким критеријумима сиромашни и да би требало да буду квалификовани за одређену социјалну помоћ. Али су с друге стране ушли у систем људи који су заиста у стању социјалне потребе и та су им новчана давања потребна", наводи Јелена Жарковић Ракић из Фондације за развој економских наука.

Истраживања су показала да Србија и сада има солидан систем социјалне помоћи, али да може боље.

"Дечји додатак који администрирају општине, општинске службе, дакле не центри за социјални рад, показују да ту постоји цурење ка онима који, да тако кажем, нису тако сиромашни", истиче Јелена Жарковић Ракић.

Социјалне карте штеде новац и време и сиромашнима и држави.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.