Трансплантација им је спасила живот, апел људима да буду хумани

Шеснаестогодишњи Марко Вукмировић каже да му је план да заврши школу и да након тога упише факултет.

Марко је већи део детињства провео у болници, а скоро три године је на дијализи. Недавно је добио нови бубрег и његови планови су постали оствариви.

"Потписују се донорске картице, да што више људи потпише, јер опет, органи пропадају џабе у земљи, а деца иду на дијализу", додаје Марко Вукмировић.

У овом тренутку осамнаесторо деце чека бубрег од кадаверичног донора, док ће још седморо добити шансу да боље живи захваљујући даваоцима из породице. Осмех, када стигне вест да ће бити трансплантације, не скривају ни лекари који у Тиршовој свакодневно брину о болесној деци.

"Сви смо јако срећни, јер знамо шта значи за ту децу не долазити три или четири пута на дијализу. Мања деца и свакодневно долазе на хемодијализу. Добијањем новог органа спасавамо квалитет живота, они једноставно живе као њихови вршњаци. Њима је мисаона именица три дана да отпутују негде", наводи докторка Бранкица Спасојевић Димитријева са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

А у Ургентном центру после трансплантације јетре опорављају се две младе особе.

"Удата сам, имам децу, планови су да наставим нормално да живим са новом јетром", истиче Зорица Тејић, која има 24 године.

Тридесеттрогодишња Марија Меден жели да поручи да је потребно да људи буду хумани, да наставе да донирају органе, јер се тиме рађа нови живот и то је нешто најдрагоценије у животу.

Трансплантациони хирург Ургентног центра КЦС Бане Олујић напомиње да су тимови спремни 24 часа.

"Када год постоји неки потенцијални донор ми у року од пар сати смо ту и можемо да одрадимо интервенцију", објашњава Олујић.

Када се један живот угаси, може бити спасено и продужено најмање пет живота. Од почетка године у Србији је било 17 донора и захваљујући сагласности њихових породица, спасена су 44 живота. Обављено је 26 трансплантација бубрега, 11 јетри и седам срца.