Спасиоци апелују: Потребан опрез на купалиштима

У тренутку несреће на базену није било спасилаца, ни обезбеђења. О детаљима нико од надлежних није желео да говори. Познато је само да је четрнаестогодишњи дечак из Кладња скочио у воду, ронио неко време и више се није појављивао на површини.

Према незваничним сазнањима, група дечака и девојчица се око 22.30 мимо знања васпитача вратила на базен и ту купала.

Дечак је са групом од четрдесетак учесника из Кладња дошао на дечју радионицу. О њима је водило рачуна седморо одраслих, укључујући васпитаче и организаторе.

Два дана раније, али током радног времена, слична ситуација догодила се и у Јакову. Хитна помоћ није успела да реанимира седамнаестогодишњег младића који се утопио, према тврдњама очевидаца, после целодневног купања. Спасиоци кажу да на базенима ретко страдају непливачи.

"Ако имамо у виду да на базене најчешће одлазе пливачи, до дављења односно утапања најчешће долази због неких акутних здравствених стања која чак нису позната ни самим купачима", каже Миодраг Јовић, шеф спасилачке службе на Ади Циганлији.

Базени као уређена купалишта треба да имају спасиоце током радног времена, али опрез је и на самим пливачима.

"Има превенције код људи који знају да имају неки проблем здравствене природе и да се обавезно јаве спасиоцу и да кажу какав проблем имају како би појачана пажња била усмерена на њих док су у води", истиче Јовић.

Купачи су најугроженији на дивљим купалиштима, где нема уређеног улаза у воду, ни служби за спасавање. Да до несрећа не дође, апелују стручњаци, прво треба променити понашање самих пливача. Није ретко да у воду улазе неприпремљени, одмах после оброка или под дејством алкохола.