Поравнања због повреда права на суђење у разумном року

Mинистарка правде Нела Кубуровић, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић, државни правобранилац Оливера Станимировић и директор Правосудне академије Ненад Вујић потписали су данас Упутство за унапређење и промоцију поступка закључења и извршења вансудског поравнања у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року.

Према овом Упутству, председници судова и поступајуће судије ће уз достављање решења којим се утврђује повреда права на суђење у разумном року странци доставити и писано обавештење о законској могућности закључења вансудског поравнања са Државним правобранилаштвом ради накнаде неимовинске штете са прилогом образца предлога за закључење вансудског поравнања.

Странка ће имати могућност да се о предложеном поравнању изјасни у року од 60 дана, а обавеза утврђења из тог поравнања ће се испуњавати из буџета Високог савета судства.

Према речима министарке правде, циљ Упутства је да се убрза поступак поравнања и обештећења странака за које је утврђено да им је повређено право на суђење у разумном року, ради избегавања нових поступака пред судовима.

Како је указала, када дође до утврђења повреде права, странке и сада имају могућност или да се обрате или државном правобранилаштву ради вансудског поравнања или да покрену парнични поступак пред судом.

"Нажалос,т грађани су се чешће опредељивали за тужбу за накнаду нематеријалне штете, која оптерећује буџет Републике Србије и трошковима адвоката и извршења, па износ који је тражен на име обештећења на крају буде троструко већи", напоменула је Кубуровић.

Поједностављен ппоступак пред Државним правобранилаштвом

Упутством је разрађен и поједностављен поступак поравнања пред Државним правобранилаштвом и како би и се оно само растеретило од заступања државе у судским поступцима за накнаду штете.

"Надамо се да ће уз промоцију поравнања странке моћи брже и ефикасније дођу до накнаде да се растерете судови и самим тим да се смањи прилив нових предмета а све у циљу достизања судења у разумном року", навела је Кубуровић.

Она је истакла да са Упутством Србија испуњава и из Националне стратегије за реформу правосуђа и Акционог плана који промовишу алтернативне начине решавања спорова у циљу растерећења судова.

Државно правобранилаштво ће формирати Комисију за доношење одлука по предлогу за поравнање чији ће задатак бити да ефикасно и једнообразно поступа по захтевима који ће пристизати са територије целе земље, најавила је Станимировић.

На тај начин би се, како је рекла, искористила прилика да се значајан део захтева реши споразумом уз минималне трошкове - уз избегавање судског поступка.

Права на судску заштиту нема, ако се суди дуго и споро

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић истакао је да право на судску заштиту, само по себи није довољно ако није заштићено додатним правима која поспешују његову делотворност.

"Немогуће је говорити о праву на судску заштиту ако се суди дуго и споро, уз толерисање неажурности странака или других учесника у поступку", рекао је Милојевић, поздрављајући доношење Упутства.

Директор Правосудне академије је најавио да ће на академији спровести посебан програм обуке судија поводом примене упутства.

Према подацима који су представљени на конференцији, судови су у току 2017. године примили 5.5.45 тужби за накнаду неимовинске штете за повреду права на суђење у разумном року, а за прва четири месеца ове године још 3.268.

Са претметима који су остали у раду од прошле године - 2.698, укупан број у раду ових предмета је 5.966, због чега је неопходно ефикасија примена поравнања.