Интеграција миграната у Србији могућа уз подршку политичара и медија

Србија је за мигранте само транзитна земља и већина њих тежи да настави пут ка земљама ЕУ, док мали проценат овде тражи азил. Они који су заинтересовани за статус, тешко и споро до њега долазе.

Новинар и преводилац за фарси језик Момир Турудић каже да је на Србију би најпоноснији 2015. године када се велики број грађана укључио да помогне избеглицама који су пролазили кроз нашу земљу.

"Међутим, емпатија је потрошна роба, а шта ће превагнути у одређеном моменту у друштву зависи од политичара и медија", истакао је Турудић.

Као пример је навео случај из Бање Ковиљаче где је Авганистанац оптужен да је силовао Британку што су таблоиди објавили на насловним странама, после чега су уследили протести грађана притив миграната.

Власти су, како је рекао, реаговале опрезније. Ситуација је била потпуно другачија и страсти је смирио шеф локалне полиције који је рекао да су имали 100 пријављених кривичних дела, али да се 97 дела односе на крађе локалних насилника који су отимали новац мигрантима, да су имали две пријаве туче миграната и једна пријава за силовање Британке.

Турудић додаје да потенцирање лоших вести таблоида не доводи до интеграције миграната.

Позитивна слика о Србији током мигрантске кризе

Директорка Београдског центра за људска права Соња Тошковић каже да је током мигрантске кризе отишла у свет позитивна слика из Србије, те да је био позитиван однос медија и грађана према целој кризи.

"Генерално, однос грађана је тада био добар према мигрантима. Мислим да је могућа интеграција тих људи у наше друштво. Потребно је време, али је могуће", нагласила је Тошковићева.

Учесници скупа указали су и на позитивне примере, да су се између миграната и локалног становништва дешавале и "велике љубави", па је то био мотив да неки од њих остану у Србији.

Као пример су навели Авганистанца који је са групом младића из своје земље кренуо у Западну Европу, али се успут заљубио у једну Суботичанку. Остао је у том граду, док су његови пријатељи наставили даље.

Психолошкиња Татјана Гутић из Организације ПИН каже да заједница може да учини много да се живот миграната оплемени, да су судбине оних који долазе различите, али и да рад са њима обогаћује.

Образовање важно за интеграцију

Учесници скупа истакли су да је током интеграције важно образовање, да су деца мигранти, који у Србији остају по неколико година, прошле године први пут кренула у школу.

Представница Удружења Атина Зорана Парезановић подсетила је да важно да заједница у коју долазе мигранти покаже да је отворена за њих.

Учесници скупа указала су да је за интеграцију осим образовања, важно и пуно право на здравствену заштиту, као и право приступа тржишту рада.

Дебата је организована у оквиру пројекта "Градимо заједно - мониторинг и јавно заступање" који реализују Фондација Конрад Аденауер, Удружење Атина и Македонско удружење правника.

У оквиру пројекта снимљена су и два кратка документарна филма о покушају интеграције избеглица - "Почетак бољих прича" и "Озијева школа документарног филма". Оба филма говоре о младим људима који су боравили у кампу за избеглице у Крњачи и њиховом покушају да се уклопе у нашу средину.