Како стимулисати потрошњу и производњу био-дизела у Србији

У ресторанима и домаћинствима у Србији годишње се потроши око 150.000 тона различитих врста јестивог уља. Процењује се да је трећина те количине отпад од којег може да се произведе био-дизел. А од тога се сакупи тек нешто више од десет процената. 

"Ми дневно трошимо 30 до 40 литара сунцокретовог или палминог уља и већи део се трудимо да рециклирамо. Свако вече уље процедимо од остатака хране да не бисмо загадили цео процес прераде и производње и то уље предајемо овлашћеним фирмама, које од нас наравно откупљују", Младен Ранковић, кувар у "Белој реци".

У Србији не постоји постројење за прераду отпадног уља у био-дизел, и оно се извози. 

"Ми тренутно сакупимо 1.000 тона на годишњем нивоу. Нажалост, принуђени смо да то уље извозимо јер немамо подстицај да га прерадимо у Србији, да извршимо третман са циљем добијања био-дизела. Земље у које извозимо су Аустрија, Словенија, Немачка, Холандија", каже Душан Шушњар из Предузећа за збрињавање отпада "Десанио".

Поред тога што се смањује количина отпада који се рециклира, коришћење био-дизела знатно смањује загађење ваздуха.

"Нафта има у себи сумпор и самим тим загађује природу, док био-гориво нема сумпор ни у траговима и самим тим нема сумпор нити сумпорних једињења, сумпор-диоксида и свега осталог што иде с њим", каже др Стеван Благојевић, директор Института за општу и физичку хемију.

Према његовим речима, еколошки је то прави потез, а и финансијски цела Европа инсистира на рециклажи. 

"Стандард у ЕУ је да се преко десет посто у потрошњи горива користи био-дизел и то је оно чему тежи Србија. У периоду који је пред нама израдићемо нови регулаторни оквир који ће стимулисати потошњу и производњу био-дизела", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У Немачкој је, на пример, прошле године произведено десет милиона тона био-дизела и постоји субвенција од 78 центи за производњу литра тог горива. У укупној количини горова на пумпама је 15 одсто био-дизела.