Нова опрема за Министарство одбране

Пројекат је део пакета помоћи који ЕУ даје Србији у борби против климатских промена, посебно после поплава 2014. године, рекао је Фабрици и напоменуо да је ЕУ помогла Србију са 172 милиона евра за превенцију и обнову од последица поплава.

"Први део помоћи тицао се санирања последица поплава и обнове, а сада се бавимо превенцијом и ради се о технологији коју смо донирали Србији. Опрема је најновија која постоји", рекао је Фабрици.

Навео је да је поклоњена опрема којом ће се мапирати терен, израдити карте ризика, додајући да је обезбеђен софтвер, хардвер и обука за њено коришћење.

Главни фокус пројекта је израда мапа за спречавање будућих поплава или макар санирање и смањење последица поплава, рекао је Фабрици који је подсетио да је Делегација ЕУ у протекле четири године са властима Србије радила на санирању последица поплава у 51 општини.

Према његовим речима, радило се о реконструкцији или изградњи бројних објеката домова, јавних објеката, мостова, а од помоћи која је дата директну корист имало је 150.000 људи.

Водопривредна предузећа ће добити карте ризика од поплава, како би могла правовремено да реагују.

"Улагање у ВС - улагање у квалитет живота грађана" 

Министар одбране Србије Александар Вулин захвалио је Делегацији ЕУ на великодушној и важној донацији, не само по износу новца, већ и на квалитету и употребљивости опреме.

"Војска Србије као свој задатак има сарадњу са цивилним властима у случају елементарних непогода не само када се догоде, већ и у виду превенције и санирања штете да она буде што је мања", рекао је Вулин.

Војногеографски институт има пред собом велики посао, али ће помоћи Србији да се боље носи са потенцијалним претњама, да предвиђа догађаје и иде у сусрет свету који, нажалост, не иде набоље, нагласио је Вулин.

"Свако улагање у Војску Србије је улагање у квалитет живота грађана", рекао је министар.

В. д. директора Канцеларије за јавна улагања Марко Благојевић захвалио је ЕУ и Војногеографском институту који ће спровести пројекат, напомињући да је ЕУ највећи донатор у санирању последица поплава, а потом је наставила да учествује у помоћи Србије да ојача превентивни систем.

Огроман посао урађен је у протекле четири године, али морамо да радимо више, паметније и ефикасније, рекао је Благојевић и додао: "Време нам не иде на руку и непогоде су све чешће".

Пуно проблема је проистицало од тога што се градило где се није смело, указао је Благојевић и додао да, када знамо где постоји ризик од плављења, знаћемо у којим то тачно деловима територије Србије није дозвољена градња.

"Опрема треба да помогне унапређењу припремљености, за случај поплава, да ресурсима располажемо ефикасније и да боље реагујемо", нагласио је Благојевић.

На војном аеродрому Батајница представљен је Пројекат "Обнова последица поплава – израда мапа угрожености и мапа ризика за територију Србије" који се финансира из ИПА 2014 у
износу од 6,15 милиона евра, уз имплементациону подршку Светске банке.

Новцем пројекта обезбеђена је опрема за ласерско снимање терена из ваздуха, као и хардвер и софтвер за обраду података добијених аерофотограметријском ЛиДАР камером, као и једно теренско возило.

Тим пројектом биће израђене карте ризика за 75 подручја која су дефинисана као плавна подручја, или за око 9.500 квадратних километара, а Војногеографски институт спроводиће снимање терена 2018. и 2019. године.

Европска унија обезбедила је најзначајнију подршку Србији у обнови од поплава у износу од 172 милиона евра кроз Фонд солидарности ЕУ и ИПА 2012 и 2014.

Процењена штета од поплава у Србији пре четири године је између милијарду и по и две милијарде евра.