Матичне ћелије незнанаца из целог света спасавају животе

Због акутне мијелоидне леукемије, Добривоју је трансплантација матичних ћелија урађена пре две и по године. Донор је била девојка из Немачке, која је у тренутку даривања матичних ћелија имала 19 година.

Како формално-правни прописи предвиђају, могли су да се упознају тек две године после интервенције. Обострана жеља испуњена је сусретом који је недавно организован у Београду.

"Била је у Београду у априлу, провели смо викенд заједно и ја сам њој веома захвалан због свега што је учинила за мене и моју породицу", прича Добривоје Степановић.

Добривоје се добро опоравља, иде на редовне контроле, вратио се послу.

Његова најважнија порука у овом тренутку јесте да у нашем регистру давалаца коштане сржи и матичних ћелија, где је тренутно тек мало више од 7.000 људи, мора да буде што више потенцијалних донора јер нема ни једног јединог разлога да у том регистру не буду сви грађани.

"Мој сестрић је потписао картицу, моја жена се одмах пријавила. Моја порука би била да би свако требало да се пријави", каже Добривоје.

На Клиници за хематологију ВМА недавно је урађена 100. трансплантација матичних ћелија од несродног даваоца.

Центар за трансплантацију ВМА је већ дуго члан Европског удружења за трансплантацију, што значи да у интервенцијама следе праксу и стандарде који важе и у другим земљама.

Директорка Клинике ВМА за хематологију проф. др Драгана Стаматовић напомиње да резултати које Центар постиже апсолутно могу да се мере са другим светским центрима.

"Данас болесници којима је неопходна трасплантација матичних ћелија не морају бити упућивани у иностранство. Претрагом интернационалног регистра који има 30 милиона донора, преко нашег националног регистра, у могућности смо да за више од 90 одсто пацијената нађемо одговарајућег донора" истиче професорка Стаматовић

Немачка фудбалска репрезентација није показала завидан успех на овом Светском првенству, али зато су готово сви њихови грађани у регистру давалаца коштане сржи, и убрајају се у најчешће наше доноре.

Треба увек имати на уму да су много веће шансе да нам током живота затреба трансплантација него да будемо донор.