Фризер ког познају сви мигранти у Шиду, салон увек пун муштерија

Фризер на српском, муштерија на енглеском – тако почиње сваки договор, једини који је разумљив и за мајстора и за муштерију. Додатни захтеви објашњавају се рукама, а из салона се, кажу, не излази без осмеха.

Жељко каже да мигранти причају на енглеском, који он не говори, али да разуме када на том језику кажу "машиница", као и бројеве од један до пет.

Пошто знају да фризер не разуме енглески, мигранти покажу слику по којој он ради. "Кажу 'океј', онда знам да је добро. Кажу 'хвала' на српском. Кад кажу 'хвала, брате', знам да су баш задовољни", прича Пањик.

За добру вољу, мајстор додаје, језик није битан. Из захвалности за гостопримство и уредан изглед, муштерије су научиле и српски. "Леп сам, добро, хвала", каже један од њих на српском.

Амир Монсени из Ирана је три месеца у прихватном центру Принциповац.

Док чека да настави пут ка Немачкој, у салону је редован гост. Купио је и маказе. "Бићу фризер. Учим сад, овде у Србији, од мајстора", каже Монсени.

У салон долазе и Шиђани

Берберница је интернационална од када су мигранти стигли у Шид. И док име не могу да изговоре, за брицу из салона "Ђурђевак" сви знају.

Због нових муштерија из Сирије, Ирана, Авганистана, ретки су Шиђани који више не долазе у салон.

"Они долазе много уреднији од неких који ту долазе и хигијена је на одличном нивоу. Tако да нема разлога да ми смета, да се осећам нелагодно", каже Владимир Димитровски из Шида.

Жељко Пањик прича да мигранти некад покажу слике мајке, сестре, брата, жене, деце.

"Страшно ми је жао што су напустили свој град, зато их радо шишам. Цене су исте као код нас, како за нашег човека тако и за њих. Докле год они буду били ту, ја ћу бити са њима", истиче Пањик.

Навикле су се муштерије и да су код мајстора Жељка шољице увек на столу. Уз фризуру, обавезна је и кафа.