Берачи трљају руке, гљивама погодују кише

Тако раде пасионирани "гљиволовци". А вргању, лисичаркама, црним трубама, буковачама и шампињонима, радују се све бројнији берачи.

Цена откупа је, због повећане понуде, и влажности плода, нешто нижа – око 200 до 600 за вргањ и 70–100 динара по килограму за лисичарку. Али, у тој заради, готово да нема никаквих трошкова.

"Оне имају неку економску вредност, људи их предају откупним станицама, а углавном за личну употребу беру ове неке мање популарне, као што су сунчанице, редуша, јарчић", сматра Александар Ђурић из НП "Тара".

"Има их пуно, али увек морамо да будемо опрезни кад год их беремо, јер можемо лако, ако смо лаици, и не образујемо се у том сегменту, да погрешимо", објашњава Даница.

Заблуда је да гљиве расту одмах после кише – заправо им је за ницање потребно од четири до двадесетак дана.

Ове године, сезона печурака је почела раније, али, да је година добра, потврђује и импозантни примерак пухаре са Таре, тежак шест килограма.

"Србија заиста много добије извозом ове робе. Ова роба је доиста тражена, моја фирма откупи око 300 тона свеже робе, преради у сушену робу, 80 одсто суве робе ја извезем, а 20 одсто пласирам домаћој фирми која извози за Италију и Француску", каже откупљивач Дане Васић.

Сакупљање овог "шумског меса" ипак је посао само за оне који су потпуно сигурни у то шта беру – јер је, рецимо, од тридесетак познатих, јестиво тек пет-шест врста вргања.