Времеплов (23. јун 2018)

Национални празник Луксембурга, Светски дан шпанског језика

1668. - Рођен Ђовани Батиста Вико, италијански филозоф, историчар и естетичар
(Напуљ, 23. 06. 1668 - Ђеролиними, 20. 01. 1774)

1785. - Турска војска под командом скадарског везира Махмуд - паше Бушатлије продрла у Цетиње и порушила манастир на Ћипуру, који је у 15. веку подигао Иван Црнојевић

1848. - Устанак радника у Паризу

1862. - Српски добровољци одбили турски артиљеријски напад са Калемегдана на варош Београд

1889. - Рођена Ана Ахматова (Горенко), руска књижевница
(Одеса, 23. 06. 1889 - Лењинград, 06. 03. 1966)
Ана Ахматова, једна од највећих песникиња 20. века, детињство је провела у Царском селу, гимназију завршила у Кијеву, где је почела да студира. У Петрограду се удала за песника Николаја Гумиљова, који је касније страдао у стаљинистичким чисткама. Била је пријатељица Осипа Мандељштама, Бориса Пастернака, посветила је песму Мајаковском, писала о Љермонтову, друговала са Модиљанијем, који је сликао њене портрете... Прва књига Ахматове "Вече", изашла је 1912, "Бројанице" 1914, а "Бело јато" 1917. године. Стекла је изузетну популарност, иако њена поезија, једноставна и исповедна, изгледа као да је писана да остане у корицама дневника. Њена лирика одише еротиком и мистиком. У својим стиховима неговала је и традицију народне поезије. После револуције објавила је књиге "Анно Домини" и "Боквица". У немилости тоталитарног режима, следеће три деценије није објављивала. Из Савеза совјетских књижевника искључена је 1946. године. У Петрограду је живела изоловано, у хладноћи и глади, а своје песме памтила , јер је морала да спали папир на коме су писане. Данас је у тим просторијама Музеј који носи њено име. Рехабилитована је после 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза. Године 1962, објавила је "Поему без хероја", коју је писала 22 године, а "Реквијем" је посвећен тешким временима страдања и прогона, чија је жртва био и њен син. Песме Ане Ахматове, чудесне поетесе која је својим стихом очарала свет, код нас су пуно превођене и објављиване.

1892. - Рођен Жак Конфино, књижевник и лекар
(Лесковац, 23. 06. 1892 - Београд, 16. 08. 1975)

1894. - Рођен Едвард VIII, енглески краљ
(Лондон, 23. 06. 1894 - Лондон, 28. 05. 1972)

1894. - На Светском спортском конгресу, на иницијативу Пјера де Кубертена донета одлука о обнављању модерних Олимпијских игара и конституисан Међународни олимпијски комитет

1910. - Рођен др Никола Рот, психолог, професор Филозофског факултета у Београду
(Корош, 23. 06. 1910 - Београд, 24. 07. 2007)

1912. - Рођен Алан Тјуринг, британски математичар, криптограф у Другом светском рату, пионир информатике
(Лондон, 23. 06. 1912 - Вилмслоу, 07. 06. 1954)

1929. - Рођен Стеван Шалајић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Борча, 23. 06. 1929 - Нови Сад, 30. 06. 2002)

1931. - Рођен Милош Миловановић, фудбалер, новинар и шаховски радник, председник и генерални - секретар Шаховског савеза Југославије, директор ГСП Београд и Луке Београд
(Аранђеловац, 23. 06. 1931 - Београд, 25. 12. 2010)

1933. - Рођен Никола Теодоровић, сценограф ТВ Београд и Народног позоришта у Сомбору
(Сомбор, 23. 06. 1933 - Београд, 05. 09. 1986)

1946. - Рођен Гојко Шантић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Мостар, 23. 06. 1946)

1972. - Рођен Зинедин Зидан, француски фудбалер, репрезентативац, 3 пута проглашен за најбољег фудбалера света
(Ла Кастанела, 23. 06. 1972)

1989. - Умро Богдан Чиплић, књижевник
(Нови Бечеј, 02. 11. 1910 - Београд, 23. 06. 1989)

1993 - Отворен Театар "Култ" у Београду

1995. - Умро Џонас Едвард Салк, амерички микробиолог, проналазач вакцине против дечје парализе
(Њујорк, 28. 10. 1914 - Ла Џола, 23. 06. 1995)

1996. - Умро Андреас Папандреу, грчки економиста, политичар и државник, премијер Грчке
(Хиос, 05. 02. 1919 - Атина, 23. 06. 1996)

1996. - Умро Зоран Петровић, сликар и књижевник
(Сакуле, 07. 04. 1921 - Београд, 23. 06. 1996)

1998. - Умрла Морин О. Саливен, америчка филмска глумица
(Бојл, 17. 05. 1911 - Скотсдејл, 23. 06. 1998)

2000. - Умро Александар Обрадовић, спортски лекар и фунционер СД "Црвена звезда"
(Мионица, 14. 09. 1922 - Београд, 23. 06. 2000)

2002. - Умро др Милорад Ивковић, професор и декан Грађевинског факултета у Београду, пројектант и градитељ ХЕ "Ђердап 1"
(Ваљево, 1924 - Београд, 23. 06. 2002)

2004. - Умро Алекса Радовановић, солунски ратник, председник Удружења бораца ратова од 1914. године
(Медвеђа, 02. 08. 1900 - Медвеђа, 23. 06. 2004)

2006. - Умро Арон Спелинг, амерички ТВ продуцент
(Далас, 22. 04. 1923 - Лос Анђелес, 23. 06. 2006)

2007. - Умро Павле Угринов (Василије Поповић), књижевник, позоришни и ТВ редитељ, уредник и драматург Радио Београда, уредник Драмског и серијског програма ТВ Београд, aкадемик
(Мол, 15. 04. 1926 - Београд, 23. 06. 2007)

2007. - Умро Драгослав Швабић, филмски сниматељ
( 1923 - Београд, 23. 06. 2007)

2008. - Умрла Олга Московљевић, преводилац, публициста и новинар
(Београд, 23. 01. 1921 - Београд, 23. 06. 2008)

2011. - Умро Питер Фолк, амерички филмски глумац
(Њујорк, 16. 09. 1927 - Лос Анђелес, 23. 06. 2011)

2012. - Умрла Брижит Енгерер, француска пијанисткиња
(Тунис, 27. 10. 1952 - Париз, 23. 06. 2012)

2012. - Умро Александар Златовић, сценограф и костимограф Народног позоришта у Београду
(Београд, 1949 - Београд, 23. 06. 2012)

2012. - Умро др Владислав Варагић, професор Медициcког факултета у Београду
(Трнава, 23. 11. 1921 - Београд, 23. 06. 2012)

2013. - Умро Боби Блу Бленд, амерички певач
(Тенеси, 27. 01. 1930 - Мемфис, 23. 06. 2013)

2013. - Умро Ричард Метисон, амерички писац научне фантастике
(Њу Џерси, 20. 02. 1922 - Лос Анђелес, 23. 06. 2013)

2015. - Умро Драган Станковић Станкара, мотоциклиста, шампион, председник Мото савеза Србије
(Београд, 1957 - Београд, 23. 06. 2015)

2016. - На референдуму у Великој Британији донета одлука о иступању из Европске уније

2016. - Умро Jулијан Рамач Чамо, русински композитор, диригент и продуцент
( 1963 - Руски Крстур, 23. 06. 2016)

2017. - Умрла Снежана Чекановић, новинарка "Ибарских новости", Радио телевизије Краљево и краљевачког дописништва РТС
(Краљево, 1953 - Краљево, 23. 06. 2017)

2017. - Умро Милован Глигоријевић, новинар, уредник НИН-а, директор издавачког
сектора у "Политици"
(Радановци, 21. 01. 1942 - Београд, 23. 06. 2017)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво