Ђукић Дејановић: Tрећина студената планира да оде из Србије

То показују резултати представљеног истраживања "Миграције студената" које је спровео Кабинет министарке задужене за демографију и популациону политику.

Министарка Славица Ђукић Дејановић рекла је на конференцији за новинаре да је најдрастичнији податак из целог истраживања тај што је четвртина оних студената који би да оду већ решена у одлуци да то и учини, без обзира на мере које би предузела држава у намери да их задржи у Србији.

"Од оне популације младих коју питамо 'шта би требало да се догоди у Србији а да не одете', једна четвртина који планирају да оду каже да нема ниједне мере која може да их задржи. Они су већ донели одлуку", рекла је Ђукић Дејановићева.

Она је истакла да је циљ истраживања да се прикупе сви подаци који ће се односити на креирање конкретних мера и стимулативних активности за задржавање младих у Србији.

Када је реч о планираној дужини боравка у иностранству, 50 одсто оних студенета који би да оду из Србије не планира да се врати, 19 одсто би да се врати, али кад обезбеде довољно новца за покретање сопственог посла у Србији, док би се 13,8 одсто вратило када економска ситуација у Србији буде боља и стабилнија.

У истраживању је учествовало 11.013 студената државних и приватних високошколских установа у Србији, међу којима су 56 одсто студенткиње.

Ђукић Дејановићева каже да међу онима који планирају да након завршетка школовања потраже боље услове живота у иностранству предњаче студенти информационо-комуникационих технологија, чак њих 36,5 одсто и студенти из области медицинских наука, више од 30 одсто, док је мањи удео студената из области друштвених наука.

Међу државама у које би студенти нарадије одлазили, каже министарка, предњачи Немачка, а сваки четврти студент, односно њих 24 одсто који би да оду из Србије планира да оде баш у ту државу.

Затим следе САД (11 одсто), Швајцарска (10,7 одсто), Аустрија (8,7 одсто) и Норвешка (6,3 одсто).

"Немачка се налази на првом месту најпожељнијих држава за студенте свих подручја студирања, осим за ИТ студенте, који би најрадије да оду у САД и да тамо започну посао и живот", каже Ђукић Дејановићева.

Министарка каже да је 28,5 просек година младих који одлазе из Србије, а да сваки четврти који напусти Србију има висок степен образовања.

"Не можемо се само жалити што је такав податак, него морамо имати проактиван став шта кад је то већ тако и видети шта може да се уради. Морамо интензивирати сарадњу са високостручном интелектуалном дијаспором и то је један од задатака", каже Ђукић Дејановићева.

Посао главни разлог за одлазак

Главни разлози за одлазак у иностранство које студенти наводе су немогућност налажења посла у струци (27 одсто), слабо плаћен посао у струци (21 одсто) и низак животни стандард (20 одсто).

Као главне предности живота у иностранству наводе лакше налажење посла у струци и боље плаћен посао, висок животни стандард и боља могућност професионалног напредовања.

Више од половине оних студената који би да оду у иностранство каже да не би напустило Србију ако би им било обезбеђено да добију новац за покретање сопственог посла (15 одсто), ако би добили стимулативне кредите било које врсте (4,3 одсто), ако би добили могућност за повољне стамбене кредите (2,3 одсто) и ако би добили подстицаје за бољи научни рад (1,4 одсто).

Ђукић Дејановићева каже да четвртина студената који би да оду из Србије, односно њих 25,6 одсто, није одабрала ниједан од ових одговора што, каже, значи да су дефинитивно одлучили да оду.

Упозорила је и на проблем унутрашњих миграција студената које су, каже, први корак ка спољним миграцијама, будући да се на одлазак у иностранство одлучују углавном они који су са југа и истока Србије дошли да студирају у Београд или неки други већи град у Србији.

Наиме, међу 58,5 одсто студената који планирају да након завршетка школовања промене пребивалиште, њих 26,1 одсто намерава да се пресели у неко друго место у Србији.

Министарка каже да је потребно ускладити уписну политику на факултетима са потребама тржишта рада, а наводи и да је током истраживања, спроведеног у јануару и фебруару ове године, добијено више од 900 илустративних коментара студената за које каже да ће надлежнима бити од користи за будући рад.

Поповић: Забрињавајући резултати истраживања

Изабрана ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић рекла је да су резултати истраживања врло забрињавајући, а да би били још драматичнији да се истраживање радило са свршеним студентима.

"Верујем да је ово ситуација која тражи координисану акцију", рекла је Поповићева.

Оценила је да се кроз јачање производње могу задржати људи у Србији, уз подршку ИТ сектору, те навела да Универзитет подржава корекције уписних квота у вези са оним занимањима која би ојачала тај правац развоја Србије.

Нагласила је да се за сваког од око 270.000 студената у Србији треба борити подједнако, независно од тога да ли намеравају да оду у иностранство или да остану у Србији, те да верује да ће нова стратегија образовања до 2030. утицати на смањење одласка студената у иностранство.

"Не само иностранство, него и унутрашње миграције дестабилизују наш простор, кретање ка урбаним, а пражњење руралних средина је нешто што је такође забрињавајуће", каже Поповићева и додаје да Универзитет стоји на располагању за све заједничке акције које би допринеле да овај проблем решавамо и спречимо одлазак младих у иностранство.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Саша Стојановић каже да то министарство има битну улогу у обезбеђивању једног од важних предуслова за останак генерација у Србији.

Тако каже да Министарство ради на усклађивању програма који се нуде ученицима и студентима, већ је уведено програмирање у оквиру информатике за пети разред основне школе, као и нова одељења у гимназији усмерена на ИТ, а ученици могу да стичу практична знања кроз програм дуалног образовања.

"Радимо на побољшању програма на факултету и на већим уписним квотама за оне професије тражене на тржишту, а обезбеђујемо и разне програме стипендирања", каже Стојановић.