Михајловић: Држава и друштво наставља борбу против насиља

Зорана Михајловић је на састанку управног одбора пројекта "Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама" указала и да су истраживања показала да сваки сваки други мушкарац мисли да је најважнији посао жене да "кува и пере, брине о кући и васпитању деце".

"Пуно тога смо урадили, али морамо више. Истакла бих рад са дечацима и мушкарцима, јер нам је циљ промена родних стереотипа и превенција насиља над женама. Имамо и велико истраживање о мушкарцима и родној равноправности које нам показује шта даље треба да радимо", навела је Михајловићева.

Истакла је да је Србија припремила први државни извештај о спровођењу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама у породици и партнерским односима.

"Сви заједно смо радили озбиљно и студиозно. Били смо посвећени унапређењу услуга социјалне и здравствене заштите жртвама насиља, успостављамо родно неутрално образовно окружење, јер се агресивно понашање у предшколским и школским установама мора спречити, а очекујем да ћемо у најскоријем периоду успоставити национални СОС телефон, са чим се касни", рекла је она.

"Новинарке против насиља"  

Михајловићева је посебно истакла формирање групе "Новинарке против насиља" и додала да све што се ради на том пољу није довољно уколико медији нису важан стуб подршке.

"Веома је важно што су се новинарке окупиле како би помогле да се квалитет медијског извештавања о насиљу унапреди, не само када се насиље деси, већ да радимо и на превенцији. Потребно је да медији на професионалан начин, ослобођен таблоидног и сензационалистичког тона, извештавају о овој теми", подвукла је Михајловићева.

Пројекат "Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама" спроводи Координационо тело у сарадњи са УН агенцијама и ресорним министарствима, уз финансијску помоћ Шведске агенције за међународну развојну сарадњу (СИДА).

Карла Херши, стална координаторка УН у Србији, истакла је да Уједињене нације пружају снажну подршку Влади да унапреди родну равноправност на свим нивоима, републичком, покрајинском и локалном.

"Пројекат је допринео да се свест јавности о проблему насиља над женама повећа. Још један значај пројекта је у томе што је у складу са Одрживим циљевима развоја УН, наставићемо да заједно са Координационим телом и ресорним министарствима радимо на сузбијању родно заснованог насиља", рекла је Херши.

Ола Андерсон из агенције СИДА истакао је да је насиље над женама глобалан проблем који погађа све земље у свету и да је Шведска недвосмислено посвећена његовом решавању, подржавајући и пројекте у другим земљама, попут Србије.

"Настављамо другу фазу пројекта, ефекти су видљиви, то примећују и женске организације у Србији, а укључивање медија даће посебан допринос нашем заједничком раду", закључио је Андерсон.

"Србија на корак од Закона о родној равноправности"

Поводом предстојећег усвајања Предлога закона о родној равноправности, о којем ће се ускоро изјаснити влада, а потом и парламент, потпредседница владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, саопштила је да се на тај закон чекало дуго због примедби Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У писаној изјави достављеној медијима, Михајловићева је одсетила да је Нацрт закона био спреман пре годину дана.

"Дуго и напорно смо радили на припреми новог закона. Мој став је познат од почетка, није важно ко ће послати предлог закона на усвајање, важно је да Србија добије закон на који се чекало дуго и драго ми је да смо на корак до тога", каже Михајловић.

Истиче да Србија треба да добије закон какав заслужује и који је на добробит свих грађанки и грађана наше земље.

Она је, поводом јучерашњег округлог стола одржаног у Институту друштвених наука на тему "Закон о родној равноправности: значај, потребе и препреке", поздравила започињање активности на доношењу новог закона о родној равноправности и додала да је то у складу с процесом европских интеграција Србије и обавезама државе преузетим у оквиру Поглавља 23.

"Координационо тело на чијем сам челу максимално ће се заложити да нови закон буде што бољи. Посебно нам је значајан допринос који јавној расправи дају академска заједница и експерти у овој области, јер наш циљ је да добијемо закон који ће представљати велики корак напред у односу на постојећи, који ће нашим грађанкама и грађанима омогућити једнаке шансе за живот и развој и који ће нашу земљу сврстати у ред модерних европских држава", навела је Михајловићева.