Ненадић: Државни ревизор да контролише "тајне јавне набавке"

Ненадић каже да је проблем за постављање законских ограничења јесте то што неке набавке заиста морају бити тајне.

"Ако неко у службама безбедности има намеру и подршку од претпостављених да фалсификује разлоге за тајност неке набавке, ми не можемо као грађани или новинари да проверимо. Такве провере може да изврши само неко ко има овлашћења за приступ тајним подацима и ко може да укаже да је одређивање тајности злоупотребљено", каже Ненадић.

То су, како додаје, чланови скупштинског одбора и Државна ревизорска институција. 

"Ми смо зато и предложили као меру за допуну закона (о јавним набавкама) да скупштински одбор и ДРИ обавезно врше контролу ових набавки и да се о сваком случају такве набавке, где је била у потпуности искључена јавност, сачини посебан извештај који би могао да буде разматран", наводи Ненадић у интервјуу за Магазин Бизнис.

Измене закона ће, како каже, свакако бити на трагу нове директиве ЕУ, што је добро, и објашњава да оне доносе обавезу спровођења критеријума економски најповољније понуде, отварање јавних набавки за иновативна решења, поједностављивање процедуре у погледу достављања документације, подстицање поделе набавки на партије... 

"Пошто се ове директиве већ примењују у земљама ЕУ, било би добро да се оне не преносе некритички у српски закон, већ да се види како су се решења показала у пракси", истиче Ненадић.

Објашњавајући појам "економски најповољније понуде", указује да таква понуда има предност у односу на најнижу понуђену цену онда када постоје неки додатни квалитети, преко минималног, који су заиста корисни за наручиоца. 

"Упрошћено говорећи, ако ће неки медицински апарат имати дупло дужи гарантовани рок трајања, онда има смисла платити га готово дупло више".

На питање да ли увођење "економски најповољније понуде" може да отвори простор и за већу корупцију у јавним набавкама, Ненадић каже да "је она одувек била ту".

"Корупција код економски најповољније понуде најчешће је имала модалитете у давању превеликог значаја оном елементу који задовољава само једна фирма на тржишту. На пример, када се вреднује са на пример 30 посто поена брзи рок испоруке, при чему само једна фирма има робу на лагеру, а при свему томе, наручилац не спроводи набавку која је хитна и где му је роба заиста потребна одмах", илуструје Ненадић.

Поводом примедбе да је у Србији најнижа цена најрелевантнији критеријум у процесу јавне набавке, истиче да набавке код којих се вреднује још нешто осим цене лакше могу да се оборе, јер постоји могућност да се оспорава релевантност постављених критеријума.

"Најзад, ту је и негативни публицитет - јавност ће често оспоравати то што је нешто плаћено скупље, а захтева више времена и знања да се сагледају и други аспекти набавке, осим цене", закључује је Ненадић.