На КиМ се за деветнаест година вратило мање од пет одсто расељених

Одржив повратак забележен у само 1,9 одсто случајева, а остварен је у руралним срединама, док је повратак у урбане средине потпуно онемогућен.

"Повратак на Косово и Метохију није адекватно третиран од стране међународне заједнице иако су, без икакве сумње, интерно расељена лица из наше јужне покрајине најугроженија расељеничка популација у Европи", истиче се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

Процене су да се на Косово и Метохију у у протеклих деветнаест година вратило свега око 4.000 расељених, и они се свакодневно суочавају са низом проблема који се не отклањају управо да би се преостали расељени обесхрабрили у намери да се врате на своја имања.

"Осим са физичким нападима на повратнике, њихову имовину и верску и културну баштину, суочени смо са немогућношћу остваривања прва на поврат приватне имовине и масовним издавањем дозвола за легализацију објеката које узурпатори подижу на земљишту расељених лица као једном од кључних препрека одрживом повратку", наводи се у саопштењу.

Упркос лошим резулатима повратка, и даље постоји велики број интерно расељених који желе да се врате на Косово и Метохију, што потврђује и овогодишње истраживање УНХЦР-а према којем чак 95,7 одсто анкетираних породица показује заинтересованост за повратак, а као недостајуће услове расељени наводе решавање стамбених и других имовинских питања, безбедност, слободу кретања и запошљавање.

"Канцеларија за Косово и Метохију наставиће да се бори за стварање услова за повратак интерно расељених лица у јужну покрајину, а један од важних корака у том смеру биће и реализација пројекта 'Сунчана долина', којим ће бити осигурани услови за одрживи повратак око 300 породица", додаје се у саопштењу.