Ризици сезонских послова – од пада с трешње до рана од моторне тестере

Један од најтежих и најризичнијих послова је рад у шуми. Посао дрвосече носи бројне опасности, али и та се кора хлеба мора зарадити.

"Па што се тиче чувања – Бог нас чува. Користимо заштитне ципеле, заштитно одело, шлемове по потреби, кад је баш опасно. Највеће повреде се дешавају са моторном тестером – посекотине, тренутак непажње и искочи тестера", наводи дрвосеча Вељко Милосављевић.

Ако се добро не процени куда пада дрво, последице су обично кобне. И пад са трешње може бити опасан, кажу у чачанској хитној помоћи. Ове сезоне бележе три таква случаја.

"Углавном су то повреде коштано-зглобног система, али могу бити и опасније повреде, као што су, на пример, повреда јетре, слезине или пак може доћи и до благог нагњечења мозга", наводи др Ана Цветић, начелница Хитне помоћи у Чачку.

Неопрезност у руковању пољопривредним машинама такође је фактор ризика у пољским радовима. Многи покушавају да санирају квар или застој без одговарајуће опреме, а често и не заустављајући рад машине.

"Често се деси да рукави или део дугачког мантила захвати неки ротирајући део из машине, па може да се деси да настане катастрофа", наводи Зоран Матијевић, агроном у компанији "Матијевић аграр" из Зрењанина.

Иако су многи пољопривредници постали опрезнији у раду са машинама, на време не могу да утичу – рад у пољу мора да се заврши у сезони, па и када су екстремне врућине.

"Обично долази до можданих удара, више се са тиме сусрећемо, него са повредама. Инфаркти, то је нешто чешће, у односу на повреде на раду које ми пратимо", наводи др Миљана Трајковић Момић из Службе хитне помоћи у Вршцу.

Томе доприноси и обично ниска цена за уложени труд, кажу пољопривредници, али ни на то не могу да утичу. Заштитна опрема, савети лекара и стручњака и лични опрез свакако ће умањити ризике, јер ипак је живот најдрагоценији.