Додељене стипендије најбољим студентима докторских студија

Министар Младен Шарчевић је навео да је у току рад на новој стратегији која ће обухватити пројекције образовања до 2030. године, као и да ће се радити на новом моделу финансирања високог образовања.

"Све то има за циљ да се формира много већи буџет за стипендирање младих људи, да они који остану знају зашто су остали и да им се то исплати", рекао је Шарчевић и додао да у оквиру стипендија које се додељују постоје и средства за трошкове израде доктората, истраживање, коришћење онлајн претраге преко базе Народне библиотеке и посете страним универзитетима кроз различите програме.

"То није довољно, али је свакако боље. Ми ћемо се трудити да буде много новина, радимо нови фонд за науку који ће бити потпуно истраживачки и у коме ће учествовати многа министарства и министарство привреде", објашњава Шарчевић.

Он је навео и да је један од циљева нове стратегије и повећање броја факултетски образованих, али на начин да њихово образовање буде квалитетно.

"Желимо да Србија понуди такве услове да млади немају разлога да напусте Србију осим туристички и да им се исплати да овде остану", закључио је министар.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је да БУ обележава 210 година постојања ове године и подсетио да су прве докторске дисертације додељење након 1905. године.

Ректор је навео да је повећање броја доктора наука уследило након одлуке да професори на факултету морају да заврше докторске студије, као и након увођења Болоњског процеса.

"Ствари су се мењале током историје, али остало је увек заједничко да свака докторска дисертација треба да буде значајан допринос нашем знању", закључио је ректор.

Министар Шарчевић доделио је уговоре о стипендирају за 16 прворангираних студената, а једна од њих, Јелена Миленковић са Географског факултета, која је стипендију за докторске студије добила за област геонауке, каже да је ово одскочна даска за останак у Србији.

"Не могу да гарантујем да је ово довољно, будућност ће показати, али јесте одскочна даска да останемо и допринесемо науци у Србији", каже она за Танјуг.

Додаје, да је новац охрабрење, али да остаје унапређење техничких услова који још нису на задовољавајућем нивоу.

"Ипак идемо на боље, за пар година претпостављам да ће бити боље него сада. За Географски факултет највећи је проблем што нема своју зграду, па се селимо из једне у другу зграду током дана, то је напорно за студенте, јер Београд није мали", истакла је Миленковић.

Упитана колико је тешко доћи до позиције докторске стипендисткиње, она каже да је веома тешко и да су потребне велике жртве.

"Ноћи се проводе над књигом да бисте добили оцену које желите, не излазите са друштвом, пролази вам младост у том напорном раду, али када сте стипендиста министарства схватите да се све исплатило или ми барем сада тако изгледа", закључила је Миленковић.