Разлози за бежање од куће

Ове године је пријављен нестанак чак 362 деце, подаци су Министарства унутрашњих послова. Тренутно се тражи 21 дете. Захваљујући брзом реаговању породице, установама социјалне заштите и полиције, малишани се брзо нађу. Родитељи помоћ често траже и од приватних детектива.

Разлози бежања деце од куће су разноврсни од страха због лоших оцена до проблема са болестима зависности и проституцијом.

Тројица дечака из Ковина побегла су од куће јер су их, кажу, родитељи малтлетирали. Шест дана спавали су на улици и просили.

У Београду четрнаестогодишњак је побегао од куће са кофером пуним пара. То су само неки случајеви који су у последње време одјекнули у јавности. Некада су разлози бежања од куће биле слабе оцене и забрањена љубав, данас су то  лоша породична ситуација, дрога, а онда и психички проблеми.

"Ја сам почела да бежим од куће са 15, 16 година. Моја породица је алкохоличарска, јако неразумевање између мене и мајке, пуно свађа, пуно туча...мени је то тада деловало неиздрживо и бежала сам", каже девојка која је бежала од куће.

Најчешће родитељи помажу полицији, али некада и то изостане.

"Некад се деси да се пријава поднесе после неколико месеци а родитељи не познају своје дете, и нису упознати са његовим кретањем и његовим другим животом", каже Давор Кузић из Управе криминалистичке полиције.

Подједнако беже деца богатих и сиромашних. Да се они пронађу потребно је обично десетак дана, за теже случајеве и читав месец.

"Код лакших случајева пронађемо их обично код другара, али ево сада смо имали случај две малолетне девојке пронашли смо у бављењу проституцијом по неким јавним кућама по Србији", каже Драган Триван из детективске агенције "Протекта".

Помоћ од социјалних установа

Понекад малолетници траже помоћ од социјалних установа. Поготово када беже, јер њихови родитељи батинама покушавају да реше проблеме, чак и наркоманију.

"Оно што ми радимо је да прихватим такве малолетнике, задржимо их, у међувремену зовемо родитеље и саветујемо их да започну неки третман", каже Ненад Стевановић из установе социјалне заштите-Излаз постоји.

Бежању од куће, обично претходе сигнали које родитељи, на жалост, често не примете.

"Родитељи треба да имају више времена за своју децу, да науче како са њима да разговарају и препознају њихове потребе. Уколико дете препознаје да је вољено, прихваћено у породици, неће бити шансе да тражи своје узоре за идентификацију изван породице" истиче психолог Љиљана Филиповић.

Стручњаци апелују на бољу сарадњу породице и школе, како би се проблем препознао на почетку, јер када ствари постану очигледне, последице су много веће и далеко озбиљније.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво