Медијским описмењавањем против лажних вести – колико се улаже у то

Новинари француског Либерасиона имају више посла него раније. Осим редовних прича редакција је покренула и сервис – Чек њуз где сваки корисник може да провери вест или информацију. Новинари му одговарају. То је њихов начин да се боре против лажних вести.

За њих је ових дана важна тема да ли ће ускоро бити написан први закон против намерно пласираних нетачних вести.

"Председник Макрон подржава доношење новог закона против нетачних вести – фејк њуза. Све је почело за време кампање за председничке изборе и тада се много говорило о томе и било је важно да се што пре провери нетачна информација. Закон још није написан, још је у фази пројекта, али новинари су генерално против таквог закона. Зато што то може да има много контра ефеката, може да се схвати и као цензура и није на Влади да одлучује о томе ко прави лажне вести", наводи Седрик Матије, новинар Либерасиона.

Да су лажне вести само један од проблема за француске медије каже Франсоа Жост професор на Сорбони. О медијима је написао двадесетак књига, деценијама студенте учио етичком понашању у јавном говору. Објашњава како се проучавање медијске писмености променило последњих петнаест година.

"Начин анализе слике се променио, раније смо много водили рачуна о томе шта слика представља, шта поручује. Сада је важније проверити извор фотографије или снимка, важно је проверити и време када је снимљена. Променили су се и новинари и медији и публика. Ево пример је атентат на Шарли ебдо. Тада је у медијима откривено превише информација које су довеле у опасност многе. Тада је реаговао Савет за медије и упозорио да се то више не ради. Када се догодио наредни напад, видели су се резултати и побољшање и да су сви новинари постали опрезнији", наводи Жост.

Пуцањ у Шарли ебдо пре три године био је сигнал за новинаре, професоре и институције у Француској да нација која је дуго важила за медијски високо образовану лако може да изгуби свој статус.

"Држава не сме да утиче на медије, али мора да постави оквире"

Медијска писменост за новинаре и медије није нова, али је увек актуелна тема. Од 2016. године високо је и на агенди француског министарства културе, док Високи савет за медије осим опомена, све чешће изриче и новчане казне. Недавно је једна телевизија платила новчану казну од 300.000 евра због хомофобичних изјава свог новинара.

И то је само једна од мера коју су предузели, каже професорка Софи Жел. Осим што предаје студентима на Универзитету у Сен Денију, пише извештаје о стању у медијима Савету Европе. За њу је јасна подела улога у образовању медијски писмене нације. Држава не сме да утиче на медије, али мора да постави оквире.

"Од 2013. промењен је и Закон о образовању. Сада већ у основним школама постоји медијско образовање, али не постоји посебан предмет, него предавачи одлуче када ће и како им предавати те лекције. Министарство културе већ неко време има своју иницијативу, да млади одлазе у биоскопе нпр. да се и тако образују. Друга ствар која од недавно постоји је и иницијатива Министарства правде које укључује проблематичне младе људе и за њих су обезбедили посебне предаваче", наводи Желова.

Већина предавача пролази кроз Клеми – Центар за медијско образовање младих који постоји већ 36 година. Један је од најстаријих у Европи. Сарађује са школама, невладиним организацијама и државним институцијама. Финансира се из буџета и пројеката у којима учествује.

"Тешко је одредити колико је новца потребно, као када бисте нпр. требало да одредите колико вреди проучавање историје. Колико пара треба да се научи историја Француске? Ове године Министарство је издвојило двоструко више новца за медијско образовање. Издвајали су три милиона евра, сада шест", наводи Серж Бабе, директор Центра за медијско образовање младих "Клеми".

Колико новца одлази на медијско описмењивање у Србији

У Србији колико новца тачно одлази на медијско описмењивање тешко је утврдити. Колико је потребно, тек ће се рачунати. Али новинари имају своју оцену за тренутно стање.

"Нешто између двојке и тројке. Плаћамо лошим положајем медија и новинара, униженошћу наше професије, друштво не верује ономе што новинар објави, већ пре ономе што политичар каже. А потребно је да медији и новинари буду довољно јаки и снажни да могу да се одупру сваком политичком и економском притиску", наводи Владимир Радомировић, председник УНС-а.

Да медије ојача очекује се од нове медијске стратегије. У Министарству културе и информисања кажу да ће своје важно место добити и медијска писменост. Чека се и да статус изборног предмета у школама промени у редовни.

"Ово је двогодишњи пројекат који ће се бавити израдом курикулума и након прве године ћемо моћи да дајемо неке прогнозе. Оно што је важно, да је то ушло као изборни предмет, то није тема која је непозната основним и средњим школама", наводи Маја Зарић из Министарства културе и информисања.

Није непозната тема, али за петицу мораће још много да се учи. Добар пример за учење су и насловне стране школских новина које штампају основци у Француској. Од првог разреда спремају се да читају и разумеју наслове и оно што пише између редова.