Стара занимања нестају, нова настају – какво нам је образовање потребно?

Јелена Тодоровић и Новак Стаменковић, апсолвенти нишког Економског факултета, победници су престижних домаћих и међународних такмичења у дигиталном маркетингу и консалтингу. Откако студирају, трагају за додатном литературом о томе.

"Дигитални маркетинг је нешто потпуно ново што је дошло са интернетом и са друштвеним мрежама", истиче Јелена, док Новак указује да су се током бројних такмичења уверили да млади људи у Србији имају и те како талената повезаних са бизнисом.

Модерних занимања, у годинама које долазе биће на стотине. Процењује се, 50 занимања потпуно ће нестати и тај процес неће стати. Образовање мора да прати младе којима путем интернета ништа у свету није далеко, оцењује стручна јавност.

"Нама су потребне идеје, потребни су људи који разумеју у ком пословном моделу ће те нове технологије имати своју примену – да ли је то вештачка интелигенција, да ли је то роботика, да ли је то internet of things, да ли је то три-де принтинг. Ти млади људи морају да добију тај профил образовања", објашњава проф. др Горан Питић, председник Савета ФЕФА факултета.

Свесној изазова дигиталне трансформације на коју подстиче Европска унија, Србији су у првом реду потребни квалитетни ИТ стручњаци. Има их свега око 40.000. За петину су веће квоте за упис на те смерове на факултетима. Преквалификацијама обучено их је око 800.

"Ове године је фокус на средњим школама, тако да је Министарство просвете обезбедило упис на специјалистичка ИТ одељења. Можемо да се похвалимо интересовањем младих ђака где је ове године конкурисало њих око 2.800", истиче директор Канцеларије за ИТ технологије и електронску управу Михаило Јовановић.

Организовање преквалификација 

Извесно је да ће ишчезнути библиотекари, поштари, вероватно и кројачи, али драгоцени постају кадрови који користе много разних података. Горан Питић наводи да су у питању пословни аналитичари, компјутерски експерти, људи који разумеју дигитални маркетинг и пословне моделе.

У Влади верују да ће резултате донети и то што сада са алгоритамским начином размишљања почињемо раније – информатика од петог разреда основне.

"У основним школама крећу специјализована одељења која ће у потпуности имати дигитализовану наставу, на тој деци се заснива будућност Србије", поручио је Јовановић.

Али и на младима попут Јелене и Новака, који су ухватили ритам времена. Јелена ће се бавити макроекономским истраживањима, док је Новаку циљ да након завршетка основних студија каријеру настави у корпоративном сектору чиме би, каже, помогао читавој Србији.