Вучић: Корупција је тешка болест, узбуњивачи преко потребни

"Корупција је тешка болест, велико зло и права пошаст савременог доба и узбуњивачи су нам преко потребни", рекао је Вучић новинарима после учешћа на међународној конференцији "Гласна Пиштаљка: Узбуњивачи и новинари против корупције".

Вучић је рекао да је задовољан што смо пре три године почели да примењујемо Закон о заштити узбуњивача, те оценио да смо у много чему, не само у региону, по том питању међу најбољима.

Нагласио је да су многе земље заинтересоване да се упознају са начином на који се он примењује, наводећи да се систем покренуо и да се неће ићи уназад када је реч о узбуњивачима.

Према његовим речима, највећа част коју сами себи можемо да учинимо је да кажемо ко је неправду починио.

"То је највећа услуга коју можемо да учинимо друштву. Друштво које хоће правду то мора да препозна. Ја се надам да је наше друштво ту потребу препознало уз све проблеме са којима се суочама и са којима ће тек да се суочава", рекао је Вучић на међународној конференцији о узбуњивачима у САНУ.

Указао је на добру праксу да запослени у правосуђу одлазе на сертификоване обуке у вези са том темом, наводећи да је већ 800 судија, као и 100 тужилаца и 100 адвоката ту обуку прошло и већ се, каже, виде резултати.

"Донете су пресуде, узбуњивачи добијају заштиту, систем се покренуо", рекао је председник додајући да све то неће ићи ни брзо, ни лако, али је свима јасно да се уназад неће ићи.

"Правда у друштву кад се процесуирају сви умешани у корупцију"

Каже и да ће циљ који смо заједно поставили, а то је правда у друштву, бити остварен када успемо да процесуирамо све који су умешани у корупцију, као и оне на које су узбуњивачи указали.

"Мислим да је правда нешто што је нашем друштву најпотребније", поручио је Вучић.

"Међутим, још много тога треба да радимо – не да достигнемо европске и светске стандарде, већ да променимо сопствену свест и да разумемо да узбуњивачи нису људи који нарушавају систем, већ они који пре свега штите систем", нагласио је Вучић.

Бивши директор Хитне помоћи у Београду Борко Јосифовски пренео је на конференцији своје искуство када је указао на спрегу лекара Хитне помоћи и погребника, а због чега је, каже, завршио на "стубу срама" и због чега је смењен. 

Рекао је да су га тада називали лудаком и шарлатаном.

Председник Вучић је после обраћања Јосифовског казао да држава има обавезу да заштити грађане који покушавају да спасавају животе других и додао да ће се, уколико је тачно то што је бивши директор Хитне помоћи рекао, трудити да се та неправда исправи, не кршећи Устав и закон.

Истичући да је Закон о заштити узбуњивача добар, Вучић је рекао да се може рећи да смо једну област "релативно добро" покрили, а да је потребна промена свести, да будемо самокритични и гледамо у будућност.

Навео је да су током конференције изнесени најгори примери корупције, где су ствари завршаване и смртним исходом, и рекао да верује да ћемо као друштво имати снаге да још снажније наставимо са применом Закона о заштити узбуњивача, кроз сарадњу свих органа.

"Пре свега у сарадњи Републичког јавног тужилаштва, Врховног касационог суда, Правосудне академије и узбуњивача. Надам се да ће онда резултати бити још бољи, да ће друштво разумети примену тог Закона", истакао је Вучић.

Нагласио је да ће узбуњивачи и правосудни органи имати подршку државе у свом раду.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић навео је да су у претходне три године пријављена 568 предмета у вези са заштитом узбуњивача, а решено је 497 предмета.

Када је реч о привременим мерама пре покретања спора, Милојевић каже да их је било 79, а само један предмет од тога није решен.

Напоменуо је да је Националном стратегијом за борбу против корупције од 2013. до 2018. године и пратећим акционим планом предвиђено успостављање ефикасне и делотворне заштите лица која пријављују сумњу на корупцију, односно узбуњивачима.

Фабрици: Борба против корупције кључни елемент проширења ЕУ

Шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици истакао је да свеобухватна борба против корупције захтева транспарентност рада државних органа и институција, наводећи да је ЕУ у последњем извештају навела да је учињен напредак у тој области, али и да има још тога да се уради.

"ЕУ је савезник у вашем послу. Овде смо и наставићемо да подржавамо Србију да достигне циљеве", рекао је Фабрици и најавио подршку од пет милиона евра ове године за цивилно друштво као подршку у борби против корупције.

Фабрици је на конференцији о важности узбуњивача рекао да је борба против корупције један од највиших приоритета Србије и представља кључни елемент процеса проширења ЕУ.

Рекао је да му је драго да је Србија на добром путу, указујући да је Закон о заштити узбуњивача који је усвојен пре неколико година одличан.

Наводећи да је једна од препорука у вези са Поглављем 23 борба против корупције, Фабрици је указао да делимичан приступ том проблему није опција и да је потребна нулта толеранција за тај "рак система".

"Ако цео систем не буде активиран, корупција ће се провући. Све институције морају заједно да раде. Уколико Србија жели да буде чланица ЕУ, поребан је један кохерентан приступ", поручио је Фабрици.

Упозорио је да недостатак транспарентности и надзора јавности може да доведе до сукоба интереса што се касније може негативно одразити на развој привреде.

Према његовим речима, систем мора да омогући новинарима истраживачима, као и узбуњивачима заштиту приликом указивања на лоше ствари у друштву.

Фабрици је рекао да правосуђе у заштити узбуњивача има кључну улогу, као и да је у борби против корупције важно да се не ограничи слобода медија.

Закључио је да ће жеља Србије да се бори против корупције довести до интерних реформи и да ће, како каже, ЕУ то подржати.

Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда, указује да узбуњивач који претрпи одмазду треба да добије ефикасну заштиту благовременим отклањањем последица одмазде коју је претпео поступајући у јавном интересу.

То кажу судија и закон. Један узбуњивач, ипак, има исту причу 12 година: указује на спрегу појединих лекара Хитне помоћи и предузећа за погребне услуге.

"Људима у тим критичним тренуцима није пружана помоћ, него су лекари зарађивали од приватних погребника на сахрани тих људи. Чим сам то изнео у јавност, прикуцан сам на зид срама", прича узбуњивач Борко Јосифовски, бивши директор Хитне помоћи.

Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник Пиштаљке, наводи да се показало као добро све оно што смо храбро пробали да урадимо овим законом, толико добро, каже, да сад желе да пробају и друге земље. 

"Они који спроводе цензуру и јавности ускраћују информације, мало када буду кажњени за то што су урадили, углавном буду унапређени. Власти се смењују а слуге опстају, исто је са узбуњавачима", напомиње Радомировић. 

Закон о заштити узбуњивача се примењује од 5. јуна 2015.године, а пре ступања на снагу је око 1.200 судија и више од 300 судијксих помоћника било обухваћено обавезним програмом обуке.