Јеремић, рођен 28. октобра 1938. године у Књажевцу, одрастао је и школовао се у Београду, где је на Филолошком факултету дипломирао, магистрирао и докторирао на теме из теорије књижевности и националне књижевне историје.

Крајем педесетих година прошлог века почео је да објављује приповетке и књижевне критике. 

Учествовао је у уређивању београдских часописа Видици, Књижевне новине и Књижевност, као и у раду редакција "Савременика" Српске књижевне задруге, "Педесет српских романа" Нолита и књижевне редакције Београдског издавачко-графичког завода.

Јеремић је објавио више стручних студија, као и књиге "Јутро је мудрије" (приповетке), "Приповедачко гледиште у Давичовим Робијама" (Зборник историје књижевности), "Нова српска приповетка" (антологија), "Проза новог стила" (огледи и критике), "Трагички видови старијег српског романа" (докторска дисертација), "Глас из времена" (огледи и критике), "О српским писцима: критике и огледи", "Мала књига о Толстоју", "Књижевност разлике: друга књига о српским писцима".

Пензионисао се 2004. године као редовни професор на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета.

За свој рад добио је велики број признања, међу којима су награде "Милан Богдановић", "Исидора Секулић", "Станислав Винавер", "Ђорђе Јовановић" и "Борисав Станковић".