Јеврејска заједница у процесу реституције, како до одузете имовине?

Иако јеврејска заједница у Србији одузету имовину може да потражује по законима о општој и црквеној реституцији, највећи део имовине остао је ван тих прописа. Наиме, већина страдалих породица остала је без наследника и зато се захтеви за вредне објекте и земљиште подносе по Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста. Нови власници су јеврејске општине.

Историју ресторана "Каленић" гости исписују већ осам деценија. Мање позната је историја јеврејске породице Сабо, у чијем је власништву била зграда у којој се локал налази. Процес враћања имовине одузете за време и после немачке окупације, наследници нису доживели. Због тога је припала Јеврејској општини, али не цела.

"Станови у којима су људи живели су откупљени, приватизовани, тако да можемо да вратимо само оне објекте или локале који се налазе у државном власништву. Ми ћемо инсистирати да 'Каленић' као кафана остане без обзира на закупца који буде био", каже председник Јеврејске општине Београд Данило Медић.

Међу јеврејским објектима који се враћају је и један на Студентском тргу.

Већину имовине држава је одузела непосредно по завршетку Другог светског рата, међутим, зграда на Студентском тргу национализована је тек 1978. године, иако је Комисија за национализацију седела у згради поред, где се налази данашња Кинотека. Четири деценије касније враћа се старим власницима, али добија и нове.

Делиће је потомци некадашњих власника и београдска Јеврејска општина.

"Специфичност овог случаја је, у ствари, да ће имовина која је враћена Јеврејској општини Београд, ако се појаве бивши власници који нису имали сазнања, који живе у иностранству, а то је реално, морати да се пренесе на бившег власника уколико докаже да је заиста потомак лица којима је имовина одузета", објашњава Миле Антић из Мреже за реституцију.

Отуда и обавеза да се направи јединствена евиденција враћене имовине, а предвиђа је Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста. Истим законом, за Савез јеврејских општина држава ће издвајати 950.000 евра годишње наредних четврт века. Тај новац је, међутим, годину и по трошен без контроле.

"Нама је то сада први корак, корак Одбора за надзор којем председавам, који је конституисан пре мање од месец дана. Оно што је предвиђено законом то је да независни спољни ревизор прође тај извешај за 2017, тако да ћемо тек након тога моћи да кажемо да ли је било неких примедби", каже председник Одбора за надзор Харис Дајч. 

Јеврејска заједница предала је 430 захтева за повраћај имовине на територији целе Србије. Од 196 захтева у Београду, враћена су тек 54 објекта.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво