Какву храну једемо?

Да ли је оно што једемо здраво и ко је за то одговоран? Одговор зависи од тога да ли питате произвођача, трговца или потрошача. Али држава сужава простор за неправилности. Мора и због Европске уније.

"Овај правилник уоквирује, значи све оне усаглашености које се односе на алергене, обавезу истицања тога шта је потребно у првом плану истаћи за сам производ на декларацији, у односу на произвођача који је произвео, ко се све може сматрати произвођачем", каже Ненад Вујовић, помоћник министра пољопривреде.

Нови прописи највише ће погодити мале и средње произвођаче хране. Велике фирме по правилу имају и своје лабораторије и сертификате јер је Србија велики извозник хране.

"С обзиром на то да имамо своју производњу и да велики део сировина долази са наших фарми, из тог разлога можемо да гарантујемо да имамо потпуну контролу практично од њиве до трпезе", каже Тамара Пејић, директор производње у "Карнексу".

За квалитет млека од наредне године биће меродавна да оцену дâ искључиво национална лабораторија.

"С друге стране, одређују се услови за стварање фер цене млека, јер ћемо тиме на тржишту имати независну анализу. До сада су ту анализу радиле млекаре", каже Ненад Доловац, саветник министра пољопривреде.

Да ли је нешто заиста сок ако на паковању пише да јесте, да ли је гулаш гулаш а не сарма – рећи ће и потрошачи, а њихови утисци биће саопштени за месец дана.

"Највећа сумња је на порекло сировина: да ли је димљено, недимљено, старо, да ли је из увоза или није из увоза, да ли се код воћа водило рачуна о каренци", каже Горан Паповић из НОПС-а.

Српску храну гости по правилу хвале, али могли бисмо и више да им продамо и то оне екстра квалитета, органске са седам одсто земљишта које је под заштитом.