Живот без оба бубрега – страх и нада у донирање органа

Србољуб Радовановић из Шапца је пре три године у једном дану остао је без оба бубрега. Од тада је више у болници него код куће. Због оштећених крвних судова готово свака дијализа је проблематична. Због тромба, и по две узастопне операције у једном дану спасавале су му живот.

"Само на рукама, а где су уградње централних венских катетера на врату, кључној кости са једне и друге стране, на препонама, преко двадесет интервенција којекаквих. Остаје само да ми се то ради на бутинама и то је то. То је само куповина времена", прича Радовановић.

Стрепња да ће уграђени граф за дијализу да стане, свакодневна је и код Србе и код медицинских радника шабачке болнице.

Медицинска сестра Светлана Поповић истиче да Срба има лоше крвне судове. "Више пута је колабирао, тако да никад нисмо сигурни какав ће да буде исход укључења", каже Поповићева.

На шабачком одељењу дијализе годинама готово да нема слободног кревета. Дневно у две смене 126 пацијената, годишње преко 18.000 дијализа.

За транспланторни ланац као пут продужетка живота, спремни су и едуковани тимови.

Јасмина Максимовић, анестезиолог болнице "Др Лаза К. Лазаревић" наводи да су они у програму набавке опреме која је неопходна за праћење донора органа.

"Рачунамо да ћемо до краја ове године ући у програм донорске болнице", каже Максимовићева.

Предрасуде највећи проблем, апел грађанима да завештају органе

Највећи проблем за више трансплатација, кажу лекари, јесу предрасуде и заблуде. И поред потписане донорске картице, одлуку о донирању органа породице преминулих тешко доносе.

Славко Николић, председник удружења дијализираних и трансплантираних бубрежних инвалида "Чивија", истиче да је живот без једног бубрега веома тежак, а камоли без оба бубрега.

"Апеловао бих на све грађане Србије да завештају своје органе, да постану донори, јер донори спасавају по шест седам живота. Има ту младих људи који су остали без икаквог циља у животу", поручује Николић.

Шабачком саобраћајном инжењеру дан и ноћ почињу са истом надом.

"Ваљда та жеља ми даје снагу да ће само једном зазвонити телефон и да ћу бити позван", каже Србољуб Радовановић.