У Србији 30 малих аеродрома и 460 цивилних летелица

Од укупно 30 малих аеродрома у нашој земљи, на територији Војводине их је 10, а међу њима је седам у приватном власништву.

Реч је о аеродромима чији оператери имају дозволу за коришћење или сагласност за коришћење аеродрома, а у Директорату објашњавају да је основна разлика између ове две категорије аеродрома у њиховој намени.

Аеродроми са дозволом за коришћење се углавном користе за обуку пилота, док су аеродроми који имају сагласност за коришћење првенствено намењени за обављање некомерционалног летења или обављање посебних делатности у ваздушном саобраћају које се обављају уз накнаду.

"На територији Војводине имамо 10 аеродрома. Оператери аеродрома су углавном аероклубови мада имамо одређен број аеродрома, тачније, њих седам где су оператери физичка лица и ти аеродроми су у потпуности приватни. У евидениција имамо и пет регистрованих хелиодрома", каже за Танјуг начелник Одељења аеродрома у Директорату цивилног ваздухопловства Владимир Павловић.

Наводи да су мањи аеродроми углавном намењени за спортско-аматерско летење, летење у циљу пољопривредне активности или обуку пилота, те је тако врста ваздухоплова која се појављују на тим аеродромима дефинисана наменом аеродрома.

"На неким мањим аеродромима најчешће можемо срести једрилице, моторне змајеве, ултралаке и лаке ваздухоплове попут 'цесне пајпера' или, рецимо, ако говоримо о пољопривредним активностима, то су АН-2, 'дромадер' или 'робинзон Р-44' ако говоримо о хелиодромима", каже Павловић.

Правила за изградњу аеродрома 

У складу са Законом о ваздушном саобраћају, аеродром мора бити планиран, пројектован и изграђен на начин који омогућава безбедно одвијање ваздушног саобраћаја, а Павловић прецизира да то укључује безбедносно полетање, слетање и боравак ваздухоплова.

Пре изградње малог аеродрома, објашњава Павловић, у складу са законом инвеститор је дужан да Директорату достави техничку документацију којом доказује одржавање прихватљивог нивоа безбедности.

"Стандарди који се примењују приликом пројектовања су дефинисани Законом о ваздушном саобраћају и одговарајућим подзаконским прописима", додаје Павловић.

Након што добије документацију, Директорат обавља проверу испуњености тих стандарда, а уколико су они испуњени и примењени, издаје одобрење на документацију.

По прибављању одобрења, каже Павловић, инвеститор започиње радове.

"Колико ће ти радови трајати зависи од стања на терену, локалних услова, планираних инфраструктурних објеката. Оно што је битно да након изградње аеродома Директорат врши проверу да ли су радови изведени у складу са одобреном документацијом и врши проверу испуњености услова за издавање дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома", рекао је Павловић.

Та провера, додаје, обувата како проверу аеродромске инфраструктуре, тако и проверу самог оператера аеродрома, односно његове документације и процедура.

Инспекцијски надзор или периодична провера 

Дозвола, одосно сагласност за коришћење аеродрома се издају на неодређено време тако да, наводи Павловић, ваздухопловни субјекти који добију дозволу, односно сагласност подлежу редовном надзору Директората.

То може бити инспекцијски надзор или периодична провера.

"По Закону о инспекцијском надзору, имамо планиране инспекције. Постоји могућност ванредних инспекција, а такође имамо и дефинисан план периодичне провере. Сваке године дефинишемо план и у складу са тим планом спроводимо провере", каже Павловић.

Када је реч о летелицама, у Директорату кажу да у генералној авијацији (мањи авиони) има око 260 регистрованих летелица, заједно са око 40 већих авиона које користе авио-компаније.

Укупно има 460 регистрованих ваздухоплова, а ту спадају и једрилице са мотором и без мотора, змајеви и ултралаки авиони.

Ваздухоплови се региструју у Директорату, који их уписује и даје им дозволе за пловидбеност, на основу претходних тестова и одржавања које је дужан да уради власник.

Летелице могу да користе обучени оператери и пилоти се обучавају у центрима за обуку, који морају да имају сертификате Директората.

Техничку исправност ваздухоплова тако контролишу овлашћена лица и центри, а њихов рад контролише Директорат и даје одобрења, замерке, исправке и слично, наводе у Директорату.