"Политичко коментарисање одлука смањено, али и даље проблем"

Анализом стања пре и после доношења кодекса видљиво је да су направљени одређени помаци, међутим, било је медијских ексцеса када се кршило коментарисање судских поступака, наводи се у Извештају. 

Кодекс понашања чланова Владе о границама дозвољености коментарисања судских одлука донет је 2016, док је скупштински Административни одбор у јулу прошле године донео одлуку о усвајању Кодекса понашања посланика о границама дозвољености коментарисања судских одлука и поступака.

О томе је данас било речи на Јукомовој конференцији "Независно правосуђе и слобода окупљања као показатељи испуњавања мера у оквиру Поглавља 23" током које је заменик немачког амбасадора Александар Јунг истакао да је управо Поглавље 23 једно од најважнијих у процесу придруживања ЕУ, јер је напредак у тој области важан за напредовање у свим осталим.

То поглавље, рекао је, од кључног је значаја за трансформацију државе и односи се на основне принципе демократије – владавину права, основна људска права, слободу изражавања и независно правосуђе.

"У идеалном сценарију постоји узајамна контрола без ограничавања било које гране власти", рекао је Јунг.

Непристрасност заштићена правним поретком, тужилац самосталан

Заменик председника Државног већа тужилаца Горан Илић указао је да је непристрасност у раду јавног тужилаштва заштићена правним поретком, а јавни тужилац је самосталан и на његову самосталност не могу утицати законодавна и извршна власт.

Када је реч о границама дозвољености у коментарисању судских поступака и одлука и тужилачких одлука, Илић је указао да у неким случајевима јавно тужилаштво само доприноси "да се чују неки гласови и коментари" који могу да угрозе самосталност и непристрасност тужилаштва.

Томе највише доприноси и традиционална затвореност тужилаштва за јавност, указао је Илић.

Посланица Гордана Чомић рекла је да она никад није коментарисала неправоснажне судске пресуде, јер се, каже, то не ради. Сматра да у већини случајева у Србији нема поштовања за неправоснажне пресуде.

Приметила је да је у медијима и у Скупштини присутна употреба података из истрага, због чега, како сматра, "трпимо заједничку штету".

"Томе и служи поглавље 23, да научимо шта се сме, а шта не, кад је правосуђе у питању", рекла је она.

Често непрецизни медијски текстови 

Судија Апелационог суда Миодраг Мајић сматра да коментарисање судских одлука није само недостатак културе или неразумевања, већ да је то преко медија "постало инструмент утицаја на суд".

"Правосуђе се, као и медији, доживаљава као вид политичког плена", рекао је Мајић.

Председник Јукома Милан Антонијевић рекао је да су медијски текстови често непрецизни и да се у једном броју текстова не наводи да ли се ради о првостепеној или правоснажној пресуди, што говори о потреби едукације.

"Али у новинама често нема намере да се то прикрије, док код политичара ту постоји намера која је видљива", рекао је Антонијевић.