Увац – сигурно станиште за белоглаве супове

Кањон реке Трешњице и заштићених готово 600 хектара сада су сигуран дом за врсне летаче са распоном крила већим од три метра. Ту, такозвани небески краљеви, с нестрпљењем свакодневно чекају и редован оброк.

"Један од њих и кружи у ваздуху како би јавио другима да дођу за ручак. Овде смо скоро сваки дан. Некад два пута дневно добављамо храну", каже Лазо Јовановић из Удружења за заштиту белоглавих супова "Соко" из Љубовије.

Чувар заштићеног подручја "Трешњица" Горан Вучићевић наводи да је четврта генерација која се брине и храни белоглаве супове. "Пре тога је то радио мој прадеда који је са коњима вукао храну за њих, касније мој деда и отац, сада ја", додаје Вучићевић.

Лоши временски услови и макадамски пут дуг 13 километара никада нису препрека да се некада угорженој врсти свакога дана допреми храна. Годишње у хранилиште стигне више од 27 тона хране, а осим белоглавих супова буде и незваних гостију.

"Лете у пречнику од 500 километара у потрази за храном. Долазили су из Шпаније, и Израела. Из Грчке је долетео црни лешинар који је ретка врста и нема га код нас", истиче Слободан Вучићевић из Центра за природне ресурсе "Натура".

Готово три деценије упорног рада и бриге, у овом, али и преостала два заштићена подручја и станишта белоглавих супова у Србији, резултирали су сталним повећањем њиховог броја.

Некада пред изумирањем са свега три-четири пара, гнездећа колонија у кањону Трешњице, данас има готово 60 јединки, што је са онима из Резервата Увац и кањона Милешевке, једна од најбројнијих колонија белоглавих супова на Балкану.

Стална брига о белоглавим суповима и подмладак који стиже током лета сигуран је пут ка увећању друштва. На њима је да буду спремни за несвакидашње, често и прекограничне, летачке авантуре.