Насиље присутније, кључне предрасуде и недовољне санкције

Национална дебата "Насиље над женама и девојчицама у Србији – између обавеза и реалности" отворена је данас, а председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Скупштини Србије Мехо Омеровић рекао је да је нови закон о насиљу над женама донео бољу координацију свих укључених служби, али да у пракси још постоје предрасуде и мишљење да насилник има право да са жртвом "ради шта хоће".

Мехо Омеровић је истакао да насиље у породици не сме бити приватна ствар, већ да је то проблем целог друштва.

Како каже, полиција ради све што је у њеној моћи, али њихове ингеренције не односе се на превентиву.

"Шта ћемо са Центрима за социјални рад, са тужилаштвом, правосуђем у целини. Такође, улога образовања, лекара. Фале нам обучени људи у Центрима за социјални рад, чак и у тужилаштву и правосуђу", рекао је Омеровић новинарима.

Кључно је, каже, питање шта се деси када полиција реагује и шта је резултат пријава насиља и изречених мера.

"Шта је урадило судство и тужилаштво, колико има изречених пресуда, јер је то једини резултат координације, коначна пресуда где насилник иде у затвор на издржавање казне", рекао је Омеровић и подвукао економско оснаживање жена као један од начина да жена не трпи насиље.

"Добра примена закона" 

Државна секретарка у МУП-у Биљана Поповић Ивковић рекла је да је годину дана од примене новог закона о насиљу у пракси показано да је његова примена добра, за шта су доказ подаци о изреченим хитним мерама, које, како каже, показује да су се жене охрабриле да више верују институцијама и да више пријављују насиље.

"Када говоримо о 2018. години, била су брутална убиства. Од 18 жртава, у седам случајева коришћен је нож, у шест случајева физичка снага, а у 15 случајева жене нису пријавиле насиље. Важно је да се сви удружимо да нешто учинимо да се прекине континуирано деценијско насиље над женама", навела је Поповић Ивковићева.

Закон омогућава анонимну пријаву, подвукла је она, што ослобађа грађане од страха да ће полиција доћи да са њима разговара ако насиље пријаве.

"Такође, 900 полицијских службеника обучено је до данас, а желимо да тај број буде и већи како би били адекватно обучени за случајаве насиља у породици", рекла је Поповић Ивковић.

Додатно радити на имплементацији

Виша саветница у Координационом телу за родну равноправност Љиљана Лончар рекла је да је присутан пораст насиља у целом свету, као и губљење границе између мирног и ратног подручја.

"Од 2002. године у Србији постоји кривично дело насиље у породици, али нисмо постигли да не постоји насиље. Донели смо бројне стратешке документе и законе, али мора додатно да се ради на имплементацији", рекла је Лончарева.

Истакла је да је уклањање устаљених родних образаца, предрасуда и неравнотеже моћи мушкараца и жена веома сложен процес, а да је у том процесу веома важно учешће дечака и мушкараца.

"Образовање је кључ и то образовање од најранијег доба, па кроз средње школе и факултете, јер када већ једном формирате став о односу према насиљу то је веома тешко мењати", рекла је Лончарева и додала да би било значајно да се формира тело на нивоу државе које би се бавило праћењем случајева фемицида.

Циљ – нулта толеранција на насиље

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић рекао је да је добро што је примена новог закона, већ постала редовност, те да увек има простора за унапређење законских регулатива.

"Порука примене новог закона прошле године је била да насилник не сме да остане код куће. Сада када улазимо у другу годину примене тог закона порука мора бити препознај и пријави насиље и ова порука је упућена државним органима, али и грађанима", рекао је Илић и додао да свака пријава насиља значи могући спас живота.

Како каже, закон јесте остварио своју суштинску сврху, што показује број пријава и број хитних мера.

Истакао је да је проблем што и даље постоји велики број жена које насиље не пријављују, као и да је нови закон донео боље третирање пријављених случајвеа, али да то не укида обавезу да се ради на превенцији.

"Вредност овог закона, кажу тужиоци, је што је успео да идентификује круг насилника у малим срединама. Чињеница је да се тај круг шири и насиље се шири у нашој земљи и морамо као држава кроз различите активности да то умањимо кроз систем", рекао је Илић.

Кључно радити на превенцији 

Стална представница УН у Србији Карла Херши рекла је питање равноправности кључно за решење проблема насиља, као и да је свако кршење родне равноправности кршење владавине права.

Херши је навела да је у Србији присутна велика посвећеност борби против насиља над женама, и истакла да је кључна имплементација закона и рад на превенцији.

"Морамо сви заједно да радимо на променама културних и социјалних сфера како би створили друштво које не прихвата насиље ни у једном погледу", рекла је Херши и навела да је крајњи циља "нулта толеранција на насиље".

Учесници су навели да се простор за унапређење борбе против насиља налази у додатној едукацији свих укључених у процес, борби против предрасуда која треба да почне кроз образовни процес у најранијем добу, бољој координацији служби, као и рад на отклањају отпора који постоје према новом закону и његовој примени.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво