Селаковић и потпредседница Бугарске положили венце на споменик Ћирилу и Методију

Никола Селаковић каже да ће се на иницијативу председника Србије Александра Вучића, коју је подржало Министарство културе и информисања Србије, ове године у процедури наћи предлог закона којим ће се у ред државних празника у Србији увести и празновање Светог Ћирила и Методија, као Дан словенске писмености.

"Тиме ћемо Србију уврстити у ред словенских држава које празнују овај дан као свој национални празник. Упоредо са Светим Савом, кога празнујемо 27. јануара, 24. маја славиће се свети Ћирило и Методије, који су зачетници увођења словенских народа у ред цивилизованих народа тиме што су им подарили писменост", рекао је Селаковић новинарима након полагања венаца у Спомен парку Ћирилу и Методију.

Навео је да дан светог Ћирила и Методија у Србији није обележаван на достојан и заслужан начин као у свим другим словенским државама зато што, каже, Срби, поред Светог Ћирила и Методија, празнију и Светога Саву, као свог националног просветитеља.

"То ничим не умањује значај Светог Ћирила и Методија", рекао је Селаковић и навео да је споменик Светом Ћирилу и Методију подигнут у Београду пре него споменик Светом Сави.

Да није било, додаје, Светог Ћирила и Методија, не би било ни Светог Саве, ни посебног бугарског и српског народа и писменост не би стигла све до Моравске на северу и до Русије на истоку.

"Билатерални односи Србије и Бугарске на историјском нивоу"

Истакао је да су билатерални односи Србије и Бугарске у овом тренутку можда на највишем историјском нивоу, те да су односи између два председника и два председника владе одлични. 

Навео је и да је у последњих седам, осам месеци ово трећа посета и потпредседнице Бугарске Србији.

"На неки начин и празновање Светог Ћирила и Методија је нешто што ће нас спојити и што нас зближава", наглашава Селаковић.

Каже и да се, од тренутка када је Бугарска ушла у еврозону, ћирилица нашла на новчаницама евра и нашла је своје место међу европским писмима и европским народима.

"Уверен сам да европска будућност јесте нешто што ће само ојачати наше словенске, православне чврсте везе и зближити две државе као што су Бугарска и Србија", истакао је Селаковић.

Потпредседница Бугарске је рекла да је ћирилска азбука духовни почетак Словена, а да је данас трећа азбука по броју људи који је користе у ЕУ, те да је употребљава око 300 милиона људи у свету.

Каже да стиже са далеког пута стопама ученика Светог Ћирила и Методија, а да је Београд претпоследњи корак на том путу, где их је бугарски владар дочекао. Навела је да је од Србије и Бугарске кренула писменост и стигла до Русије.

Бугарска 24. маја обележава Дан Ћирила и Методија као Дан словенске писмености.