Содаџија, табаџија, гајтанџија – заједно у Балканској улици

Табаџија не удара већ омекшава ударањем тканину. Гајтанџија прави ужад, јорганџија и јастуке и душеке. Содаџија прави соду, али однедавно више не у Београду. Затворена је последња таква радња на Врачару што је растужило посебно старије суграђане. Држава и управа града кажу да се труде да очувају старе занате. Најављују да ће све занатлије Београда окупити на једном месту – у Балканској улици.

Од 1933. године Врачарци свеће купују од Штерића. Многима су постали и кућни пријатељи. Али посла је све мање. То што они инсистирају на квалитету, не може да победи јефтину конкуренцију.

"Држава је, хајде да кажем – доста урадила за нас са неким умањеним порезима, али било би лепо када би држава мој занат и још неке занате, попут јорганџије, обућара, покупила и одвела негде на сајам – рецимо у Минхен, Париз", каже Александар Штерић из Воскарске радње.

Сова од воска, са ознаком "хенд мејд" (ручни рад) коштала би између 35 и 40 евра, а код нас кошта једва 10, додаје Штерић.

Да би свеће и други занатлијски производи лакше стигли до купаца, посебно страних, Град Београд планира да их окупи у Балканској улици.

"Ми као град можемо да понудимо посебне услове, значи да се не плаћа кирија, да се плаћа кирија са неким попустом, зависи којим се послом баве. Њих није пуно и суштина је у томе да имамо право, имамо могућности по закону, да као град кажемо – сад ћемо стимулисати људе да сачувају старе занате. Зато ћемо им дати под посебним условима кирију", рекао је градски менаџер Горан Весић.

Старе занате газе и нове технологије. Тог супарника не могу да елиминишу, али могу да га искористе.

"Ако ви немате да продате некоме своју робу или услугу, онда ви свакако не можете да опстанете на том тржишту и свакако ћете покушати да пронађете нешто друго, покушаћете да пронађете неку другу услугу да изађете на тржиште и остваривати неке приходе, односно профит за себе. Постоје одређене шансе и перспективе за народне рукотворине – да ли је ту реч о народној ношњи, опанцима, ћилимима", рекао је економиста Саша Ђоговић.

И држава, каже, жели да очува старе српске занате. Са Етнографским музејем направили су списак од 15 заната. Новчано им помажу да унапреде пословање, запосле нове занатлије.

"Хоћемо да оно што је карактеристично за Србију очувамо и да уз помоћ државе прошире канале дистрибуције, да израде интернет сајтове, да дођу до потрошача. Интересантно је да израда ношњи има већу тражњу у иностранству него у земљи, где наши људи из целог света наручују народне ношње", каже Жељко Стојановић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Они, старог кова, муку муче и како да од заборава сачувају знање и вештине. Пред упис у сваку нову школску годину, све је мање будућих срењошколаца заинтересованих за занате.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи