Шта је данас остало од Карла Маркса?

Писац "Капитала", један од аутора "Комунистичког манифеста", родио се пре два века у Немачкој, али због својих ставова је био приморан да живи у Белгији, Француској, Великој Бртианији. Марксистички системи у Европи, Африци, Азији и Латинској Америци постали су прошлост, али очараност Марксом траје до данашњих дана и код обожавалаца, и код критичара. Двеста година касније, за његов рођендан у немачком граду Триру откривен је споменик, висок 4,4 метра као поклон Кине оснивачу комунизма.

Немачки политички филозоф, економиста, историчар, социолог, највећи критичар капитализма и теоретичар социјалистичке мисли, вођа радничког покрета и идеолог Прве интернационале, Карл Маркс је за живота успео да окупи следбенике око својих теоријских радова.

Након смрти постао је симбол лево-радикалног политичког покрета, који је у 20. веку завладао источним блоком. Данас су неке Марксове идеје део савремене културе, а друге су одбачене или заборављене.

"Неке идеје нису претерано живе, рецимо о том развоју историје, неке економске његове анализе. Али многе, не само што су добро разрађене, већ је дијагностиковао проблеме који се увек изнова јављају. То су пре свега, неједнакости које постоје и последице тих неједнакости које се огледају преко социјалне зависности, рефлектују се и на политичке неједнакости", каже професор Факултета политичкин наука Ђорђе Павићевић.

Када нема социјалних и политичких једнакости, али ни економског раста, тврде стручњаци, нема утиска да капитализам добро функционише. Тада Марксове идеје оживе, као 2008. када их је економска криза ставила у жижу интересовања, а Маркса и на одевне предмете са питањем "је л' сам вам рекао?"

"Када имате ове екстензивне приватизације и када имате велики број људи који јако лоше живи или не може да дође до добара који су им потребни, ви онда имате екстремно богату елиту. Многи оцењују да је данашња ситуација много ближа Марксовим предвиђањима или описима него она ситуација између два светска рата", истиче Павићевић.

Марксова предвиђања, нарочито она о глобализацији, за историчаре су печат његовог рада.

"Он је потпуно поставио дијагнозу модерног света и то света 21. века. Његов највећи значај је у томе што је успео да повеже економију, технологију, културу, што је објаснио свет у једној целини, полазећи пре свега од привредне и економске основе", каже историчар Предраг Марковић.

Када је Маркс у питању, нема средине. Или га цене као визионара који је предвидео болести тржишне економије, или презиру због идеја које су надахнуле стаљинистичке режиме. Сви, ипак, признају да је у великој мери утицао на обликовање светске политике и многих држава у свету.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.