Како решити проблем пензија пољопривредника?

Мале пензије и несигурни приходи од производње најчешћи су разлози због којих пољопривредници нередовно уплаћују пензијско и инвалидско осигурање. Њихова дуговања према Фонду ПИО су око милијарду евра, а 95 одсто тих обавеза је ненаплативо. До краја године, очекује се да буде завршен нови предлог закона, који ће, према речима надлежних, решити вишегодишње проблеме осигурања пољопривредника.

Слободан Илић из Мајура код Шапца живи од пољоприведне производње. На фарми има 38 крава и обрађује око 90 хектара земља. Пре десет година, престао је да уплаћује пензијско осигурање, и по том основу дугује више од милион динара.

"Треба сви да плаћамо пензионо, али да то буде оно право, а не када дођеш да идеш у пензију ушао је вирус у компјутер и не постојиш више на списку, због тога сам престао да плаћам", наводи Илић.

Велики трошкови производње а мала зарада, приморале су и Раденка Петровића, пољопривредника из Мајура, да престане са уплатама пензионог осигурања, које годишње износи нешто више од 70.000 динара. Дуг није успео да отплати ни кроз репрограм.

"Береш, радиш, прасе продаш, али немаш довољно да сваки месец нешто платиш. Сад кад би се нешто ту помогло, нека ситуација, да крене набоље, да човек може да живи, не може, сваки месец исплаћујеш нешто, трошкове држави, дажбине...", истиче Петровић.

"Ускладити пољопривредне пензија са осталима"  

Нови Предлог закона о пензијском и инвалидском осигурању, који се припрема у сарадњи са Светском банком, требало би да измени постојећи систем који се примењује од 1986. године.

"Ми желимо да тај систем пољопривредних пензија буде другачији, да плаћа онај ко може, али да има добру пензију од тога, а не да сви плаћају исто, имамо неко равнило, где нико не зна шта се дешава, и да пензије буду 11.500 динара, и да нико не зна шта се дешава, то није наш циљ", објашњава Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Већини пољопривредника, камата је већа од главнице дуга. Надају се да ће после реформе система, њихове пензије бити усклађене са другима.

"Ако је пензија 20.000, онда да буде та сума и за генерала, пуковника, министра, и за пољопривредног произвођача. Пољопривредни произвођач нема радно време, он ради по 36 сати, не 24", наводи Слободан Илић, пољопривредник из Мајура.

Процена је да се у Србији само између 50.000 и 70.000 пољопривредних газдинстава бави производњом која је исплатива. Због сигурности и једноставније процедуре, многи се одлучују за животно осигурање код приватних компанија.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво