Село Гвоздац тражи спас на Спасовдан

Јована Јовановић је пре четрнаест година одлучила да заснује породицу недалеко од Бајине Баште. Из центра вароши отишла је због љубави, и одабрала живот на селу.

"За сада имам троје деце, ћеркицу од једанаест година, девет година и сина од пет година. За даље - видећемо", каже Јована Јовановић из села Гвоздац, засеок Лозањ.

Јована каже да на селу другује и са четири младе Београђанке, које је у Гвоздац такође довела љубав. До заселака где има живота и љубави стиже се макадамом којим су долазили преци, а одселили се многи потомци.

"Без пута, без воде, без посла, без ичега, ето. Нема посла, нема ништа и готово, зато су и отишли", прича Љубиша Кузмановић из села Гвоздац.

Године 2014. тај крај кроз који протиче Дрина био је погођен поплавама, док су се по брдима покренула бројна клизишта, нека и у Лозњу.

Пре четири године клизиште је затрпало пут. Од тада житељи овог засеока морају да ручно преносе малине и шљиве, јер ни пољопривредном механизацијом не могу до својих имања.

Тај крај ипак има будућност, јер има доста младих брачних парова, стасава више од педесторо деце. Петогодишњи Марко каже да воли живот на селу, а зна и шта ће бити кад порасте - кувар.

Поред деце која стасавају, очекују се и принове. Чека се дуго и на пут, воду, стабилну струју. Миливоје је купио и поставио бетонску бандеру сам, али није стручан да замени дотрајале жице, од којих највише стрепи.

"Има пет година како молим. Ишао сам и ништа значи. Више је у години немамо него што имамо", додаје Миливоје Јовановић.

Упрскос свим проблемима, млади имају гвоздену вољу да остану на селу. Гвоздац преслављава Спасовдан, с надом да ће држава помоћи у спасавању села у којима има љубави и живота, али све друго недостаје.