Данас је Спасовдан, слава Београда

Литургијом у Вазнесењској цркви, коју је служио партријарх српски Иринеј, и литијом централним градским улицама, обележена је слава града Београда – Вазнесење Господње, Спасовдан.

Литургија је почела у 9.00, а потом је, око 11.30 кренула спасовданска литија из Улице адмирала Гепрата испред Вазнесењске цркве у којој је учествовало више хиљада грађана.

У литији су били патријарх српски Иринеј, овогодишњи домаћин славе – градски менаџер Горан Весић, заменик градоначелника Андреја Младеновић, принчевски пар Александар и Катарина Карађорђевић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, градски урбаниста Милутин Фолић, свештенство СПЦ, припадници Војске Србије и МУП-а, ученици београдских школа, председник Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ Симо Спасић, као и чланови витешког удружења Свибор...

Поворком су се вијориле заставе, ношене су иконе и друга црквена обележја, док су многобројни грађани фотографисали и снимали учеснике литије.

На челу литије био је Јерусалимски крст, а иза њега барјак града Београда.

Литија је кренула је из Улице адмирала Гепрата испред Вазнесењске цркве, а наставила улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразијске чесме, где је читана прва молитва.

Колона је затим прошла Кнез Михаиловом и Париском улицом до Саборне цркве, где је очитана друга молитва, а након тога литија је наставила кроз Поп Лукину улицу, Бранкову, Краљице Наталије и Добрињску улицу до порте Вазнесењске цркве, чиме је симболично затворен круг и где је читана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Домаћин славе, градски менаџер Горан Весић, рекао је да је број људи у литији премашио све досадашње од 1992. године, од када Град Београд поново обележава овај празник.

"Данас се сећамо завета деспота Стефана Лазаревића, који је установио овај датум као градску славу још 1403. године и поносно је славимо већ 615 година, молећи се да наш град напредује, да нас буде више и да Београд буде покретач развоја наше земље", истакао је Весић.

Додао је да је велики број људи који је учествовао у литији показатељ колико је Спасовдан важан за Београд.

"То је један од наших најзначајнијих празника и користим ову прилику да свим Београђанима честитам нашу заједничку славу, Спасовдан, јер је то, поред породичне славе, друга слава коју имају", рекао је Весић.

Он је пожелео да се Спасовдан слави још много година у миру и да се Београд шири и развија.

Након спасовданске литије, Весић је заједно са представницима Града Београда у Старом двору преломио славски колач, као део традиционалног обележавања славе.

Спасовдан – један од десет празника посвећених Христу

Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво