Звуци бушина са Хомољских планина

Бушен, бушин или рикало један је од најстаријих инструмената, карактеристичан за Хомољске планине. Да бисте направили бушен, прво треба да нађете добро липово дрво.

"Ово је добар, само је много дугачак, тако да морамо да га прекратимо. Обично дужина се одређује по висини пастира, тј. дувача на бушину", прича Драгослав Милић, дувач на бушену из Церемошње код Кучева.

Кад смо нашли право дрво за прављење бушина, треба наћи и друштво, а пошто се бушином дозивају пастири, најбоље друштво за прављење су заправо овце. Како се прави бушин?

"Очукамо кору да бисмо извукли срж, тј. избацили и онда кору увијемо да бисмо добили бушин, тј. завежемо са икром која се извуче са коре", додаје Драгослав.

Све о бушену научио је од чукундеде Пауна Милића, који је био солунски ратник. Његов нож и сада користи за израду.

"Мало година сам имао, нисам могао да радим друге пољопривредне радове, па је деда мене увек узимао са њим да чувамо овце и показивао ми је разне традиционалне обичаје и дувачке инструменте", сећа се Драгослав.

Рикало се прави у мају, после Ђурђевдана када је време за бачије и када је природа најактивнија.

"Идеја неких младих људи који су кренули да се баве израдом и учењем свирања на овом инструменту и имају одређену праксу, јесте да наступе на нашој смотри и другим смотрама и да заправо по њиховој идеји звук бушена, упишемо на националну листу нематеријалне културне баштине", указује Невенка Гордић Ташић из Центра за културу Кучево.

До тада, сваке године уместо фанара, отвара Хомољске мотиве у Кучеву. Верује се да звук бушина растерује зле силе.