Радна експлоатација све већи проблем

То је истакнуто на скупу "Пословање уз поштовање људских права" у организацији Савета Европе, на којем је шеф Канцеларије СЕ у Београду,Тим Катрајт, нагласио да у Европи постоји све више случајева трговине људима у сврху радне експлоатације.

Катрајт је рекао да производе не треба гледати само кроз цену, већ да треба размислити и о томе да ли иза њих стоји радна експлоатација.

Најрањивије категорије су, како је рекао, деца, избеглице - мигранти, а експлоатација се дешава најчешће у областима пољопривреде, текстилне индустрије, угоститељства, грађевинарства, кетеринга.

Консултант Савета Европе Тамара Вукасовић каже да се у Србији радна експлоатација не препознаје довољно, да је мало случајева који су добили судски епилог те и да је недовољно заустављање регрутовања.

Како је експлоатација радника глобални проблем често експлоатисани радници потичу из Србије, али и да је наша земља само транзитна зона.

Жртве су најчешће они који су у потрази за послом, нагласила је Вукасовић и додала да је на мети најчешће неквалификована радна снага.

"Међутим, предрасуде су да се то може десити само наивнима. Дешава се свима", истакла је она.

Национални кооординатор у борби против трговине људима Митар Ђурашковић нагласио је да је у августу прошле године усвојена Стратегија превенције и сузбијања трговине људима.

На заједничком послу у спречавању радне, али и сваке друге експлоатације, како је рекао, су сви држава, синдикати, невладине организације.

Учесници скупа истакли су да је важно размишљати о сваком производу како је настао и да ли су радници који су га радили били експлоатисани.

Као пример наведено је све веће увођење електричних аутомобила где је важна компонента кобалт који углавном долази из афричкигх рудника у којима раде деца.