Како смањити број дивљих депонија, а не радити "Сизифов посао"

Просечан становник наше земље годишње произведе 300-400 килограма ђубрета које у великом броју случајева завршава на дивљим депонијама које су један су од горућих еколошких проблема Србије и камен спотицања ка придруживању Европској Унији. У Србији има око 3.500 дивљих депонија, а већина њих је у сеоским срединама.

Дивље депоније ничу по читавој Србији – баца се шут, комунални али и опасан отпад. Извор су зараза, глодара, депонијских гасова. И без обзира на то, чим надлежни једну очисте – никне друга. Свест грађана о последицама и по животну околину али и по њихово здравље, чини се није на завидном нивоу.

Поједини кажу да контејнери јесу постављени поред пута, али да народ нема навику да ту баца и да се тако праве дивље депоније.

"По селима има дивљих депонија јер су канте или контејнери од кућа удаљени од 500 метара  до два километра где немоћна лица нису у стању да однесу смеће да би одложили тамо у контејнере или канте за шта су намењени", кажу други.

Дивље депоније ничу чак и на заштићеним добрима, као што је то случај у Белој Цркви у Јужном Банату, где надлежни кажу – раде Сизифив посао - једну депонију данас очисте, друга никне већ сутрадан.

Да решење ипак може да се нађе доказали су Чачани, који су у последње две године у својим селима скоро преполовили број дивљих депонија и то захваљујући изградњи рециклажних дворишта.

"Грађанству морате обезбедити посуде, морате обезбедити место прописно обележено и онда од њих тек можете да очекујете да одлажу смеће онако како треба јер не можете прибећи казненој политици ако они то немају где да одложе", каже Мирјана Ђоковић, помоћница градоначелника Чачка.

Светао пример је и место Павлиш, код Вршца, где су комуналне службе пре годину дана очистиле огрому количину смећа са дивље депоније, и до данас мештани другу нису направили.

"0д свих ових активности које ми спроводимо то је да се и код самих грађана изгради и подигне на још виши ниво свест о значају и очувању и заштити животне околине јер је то једини начин да се свеобухватно реши овај проблем", каже Небојша Перић, директор комуналног предузећа "2. октобар" у Вршцу.

Решавање овог проблема задатак је локланих самоуправа које често немају ни новца ни капацитета за овакав свеобухватан задатак. Подршка министраства је неопходна и то не само у виду новчаних средстава већ и у логистици коју би требало да пружи уз појачане мере инспекцијских служби.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво