Скoт: Србија сјајно напредује, радити на људским правима

Кајл Скот је, на конференцији "Могућности доприноса Конгреса српско-америчког пријатељства промовисању демократских вредности и људских права у Србији", навео да Извештај ЕК бележи да нема довољног напретка у области владавине права и независности правосуђа, да има ометања приватности, слободе медије и дискриминације, као и насиља над рањивим групама.

"Владе имају кључну улогу у заштити основних права грађана. Парламент мора имати простора за отворену дебату. Медији имају обавезу да информишу и да преиспитају ауторитете. Држава има посебну одговорност према сиромашнима, старима, жртвама насиља у породици, онима са посебним потребама, као и свима осталима које је лако пренебрегнути. Наравно, ниједна власт не може учинити све и за све", рекао је Скот.

Верује да традиционално пријатељство и партнерство, који су доминирали историјским односима два народа – српског и америчког, треба да буду и даље такви и навео да је тај однос био прекинут деведесетих година, када је, како каже, националистички полет који је пратио распад бивше Југославије удаљио две земље.

"Али, из наше перспективе нема препреке ка враћању добрих и пријатељских односа наше две земље какви су били у периоду од једног и по века", истакао је амерички амбасадор.

Навео је да организације цивилног друштва нису претња политичкој власти, већ су више стуб успешне политичке стратегије. 

"Руководство Србије наводи евроинтеграције, економски раст и јаку и динамичну демократију као своје приоритете. Управо то и САД жели за Србију. Наша помоћ је подршка Србији да се на европском путу креће брже", истакао је Скот.

Директорка Канцеларије Владе Србије за људска и мањинска права Сузана Пауновић подсетила је да је Србија једна од земаља која је највећи број конвенција УН у области људских права ратификовала међу првима и нагласила да то говори да су Србија и њени грађани посвећени питањима и областима људских права у дужем историјском периоду. 

Додала је да је Србија за пет година одговорила на преко 300 специјалних процедура УН, које су биле молбе специјалних известилаца из области људских права за достављање различитих информација.

"Не постоји процедура и захтев известиоца у области људских права на који ова држава није одговорила. То говори о томе колико смо отворени у овом процесу", рекла је Пауновићева.

Посебно се осврнула на динамичне активности Владе Србије, односно на права и положај припадника националних мањина и додала да је у законодавном оквиру земља која може да буде пример добре праксе у том питању, како земљама у окружењу, тако и многим другим земљама.

"Из буџета Србије за рад Националних савета националних мањина на годишњем нивоу се издваја преко 2,5 милиона евра управо у жељи да се омогући и обезбеди да сваки припадник националне мањине у овој земљи може да оствари своје право", закључила је Пауновићева.