Манастир Будисавци – светиња из 14. века

Средњовековна светиња у Метохији, Манастир Будисавци о коме брине малобројно сестринство, опстаје у албанском окружењу. Некада је истоимено село имао тридесетак православних домаћинстава. Сада су малобројни Срби на десетак километара од светиње, која је метох Манастира Пећке патријаршије.

Манастир Будисавци посвећен Преображењу Господњем сазидан је у четрнаестом веку. Преноси се да је задужбина краља Милутина, јер се у његовој повељи из 1318. године помиње да је манастирски посед са околином даривао Хиландару.

Светиња је као метох Пећке патријаршије кроз векове била на бризи архиепископа и патријараха српских. Садашње фреске насликане су у доба патријарха Макарија у шеснаестом веку.

"Што се тих фресака тиче, радионица која је извела живопис нам заправо није сасвим позната. Свој посао непознати мајстори урадили су бриљантно. Једна од најлепших целина је на јужном зиду, где је портретски приказан патријарх Макарије са моделом храма и дугим молитвеним натписом се обраћа Христу", каже др Светлана Пејић, историчар уметности у Заводу за заштиту споменика културе Србије.

Од тог сликарства сачуване су у првој зони фигуре светитеља. А у највишим зонама циклус великих празника, чијој се лепоти на литургијама диве Срби повратници из околних села.

"Има Срба, Осојане, Видање, Жач, у Дрснику, има их свуда помало. Недељом их буде петнаест, двадесет. Ова цела околина када треба да се ради нам помаже", истиче пећка сестра Матрока.

О важности овог метоха патријаршије говори и пећка игуманија Харитина.

"Тамо нам је имање, отуда добијамо храну за стоку. То је једино што можемо да користимо. Остала имања су нам неприступачна за сада", додаје игуманија Харитина.

Средњовековне задужбине у Метохији походе не само верујући већ и страни туристи који се тако упознају са наслеђем српског народа, чији су споменици интегрални део историје и културе света.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.