Како решити проблем отпада у Србији?

Буџет за заштиту животне средине у Србији је међу најмањима у Европи. Од еко-таксâ прошле године наплаћено је око десет милијарди динара, само пола од тога је буџет за животну средину, а петина, око две милијарде динара, иде на субвенције за збрињавање опасног отпада.

"То је упола мање од оног што би требало да буде. Ако бисмо им дали више новца за рециклирање и за збрињавање да будем прецизан, онда бисте мање тога имали у природи и на стовариштима. Држава мора да повећава субвенције тим предузећима не би ли смо им подигли капацитет и сакупили тога више, а онда, по логици ствари, имаћете мање тог опасног отпада који је закопан у земљи", каже министар животне средине Горан Триван.

Европска комисија је пре три дана усвојила директиву по којој су државе чланице обавезне да до 2030. године постигну високе стопе за рециклажу.

"Осамдесет пет одсто папира сакупљеног и рециклираног, 75 одсто амбалажног стакла и 55 одсто амбалажне пластике. У овом тренутку за капацитете Србије ови капацитети делују за већину материјала недостижно", наводи Кристина Цвејанов, директорка оператера система "Екостар пак".

Рециклира се око десет одсто употребљених производа, а много тог што може да се искористи завршава у природи.

"Свест нашег народа је три пута нижа него што ми мислимо, а мислим да и по неком приоритету, ова тема, еколошка, нашој држави је последњих година при самом дну", каже новинар Јован Мемедовић.

У Србији има неколико хиљада дивљих депонија.

"Сметлишта која имамо у Србији су извор заразе, болести и узрочник многих проблема које имамо, пре свега на њима губимо важне ресурсе, загађују подземне воде... доводе до загађења ваздуха. Неопходно је да направимо систем који штити животну средину, само на тај начин штитимо здравље свих нас јер на крају ће нам бити много скупље лечење него сам третман и адекватно збрињавање отпада", поручује Игор Јездимировић, инжењер заштите животне средине.

На основу пријава, у Србији се годишње произведе између 150.000 и 200.000 тона опасног отпада, а највећи део тог отпада се у нашој земљи не прерађује, јер немамо адекватних постројења.