Курсеви за програмере – шанса за преокрет у каријери

Шалтер у апотеци заменила је рачунаром. После седам година рада у струци, полазница курса Сања Крстић кренула је од нуле.

"Након рођења деце више нисам имала жељу да се враћам на посао фармацеута", каже Сања.

Нови занат крала је од супруга – програмера.

"Пробала сам и кренула сама да учим, међутим то је ишло јако споро. То је огромна количина материјала и у томе се човек лако погуби, па сам схватила да ми треба неки конкретан курс, људи који ће ме усмерити", истакла је Сања.

Одабрала је Београдски институт за технологије. Претходно је она одабрана међу 700 најбољих од 12.000 кандидата, колико их је било у другом кругу преквалификација.

"Ми их обучавамо да раде тај веб део, то су неке јуниорске позиције, односно почетне позиције у ИТ свету. Ми се трудимо да им пренесемо и добре праксе из индустрије као што су радна етика, како то функционише, свакодневне алате који се користе у ИТ индустрији и да то буде оно што је тренутно најтраженије на тржишту", објашњава Марко Арсић, предавач на Београдском институту за технологије

Своје место на тржишту пронашла је половина полазника из првог круга. Да и остали имају шансу показују процене да нам је годишње потребно 3.000 новозапослених у ИТ сектору.

"Преквалификације су једна ствар која је урађена. Напомињемо да је прошле године на факултетима уписано 20 одсто више студената на ИТ смеровима, предузети су кораци да информатика постане обавезан предмет у основним школама. У средњим стручним школама и гимназијама ове године биће организована посебна одељења намењена за ИТ струку", указао је директор Канцеларије за информационе технологије и е-управу Михаило Јовановић. 

Та струка запошљава више од 40.000 људи у Србији. Извоз услуга прошле године износио је 900 милиона евра. Са годишњим растом од 20 одсто, премашује раст извоза прерађивачке индустрије.