Данас је Ваведење

Овај празник, обележен црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ, је слава београдског манастира Ваведење на Топчидерској звезди и један је у низу заповедних празника којим се велича улога Богомајке у хришћанској вери.

Ваведење је слава манастира Хиландар на Светој Гори, па ће братсво српске царске лавре прославити празник своје заштитнице и заштитнице читавог Атоса.

Према предању, Богородица је једина жена која је ступила на тло Свете Горе на свом мисионарском путовању по повратку из Свете Земље.

Чином Ваведења Маријиног, каже јевандјелско предање, свети родитељи испунили су завет да ће пород, којег дуго нису имали, "предати Богу на службу".

"Напред су ишле девице, са запаљеним свећама, а за њима пресвета Дева, украшена царским благољепним хаљинама, како приличи кћери царевој и невести Божјој", записано је у "Прологу" владике Николаја Велимировића.

Хришћанско предање каже да је првосвештеник јерусалимског храма Захарија, отац светог Јована Претече, узевео за руку Марију и увео је "не само у храм него у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње".

Ово уводјење девице Марије на место за првосвештенике и поступак Захаријин у хришћанству се тумачи као део пророчанства о доласку Спаситеља.

На православним иконама Ваведења слика се Богородица у пратњи девојака са упаљеним воштаницама, а једна од  најлепших представа је славска икона манастира Хиландар.

У Цркви краља Милутина у Студеници је једна од највреднијих и најбоље очуваних фресака са истом сценом Ваведења.

На славским иконама Ваведња слика се такође и сцена уласка Марије и светох родитеља у  јерусалимски храм.

У народу се Ваведење назива и Света Пречиста коју су некада особито поштовале жене. Тај празник су славили и сточари који тога дана нису узимали у руке маказе, српове или косе.

У источној Србији су на основу времена тога дана предсказивали род усева - ведро небо обећава добру летину.