Последњи ковач у Подрињу који "обува волове"

Седамдесетседмогодишњи Урош Тодоровић из Доње Трешњице код Малог Зворника последњи је ковач у Подрињу. Тим занатом који изумире бави се скоро шест деценија, а осим поткивања и поправке шпедитера, јединствен је по томе што "обува" волове тешке и до 800 килограма.

Као петнаестогодишњак Урош је занат учио од мајстора из села. Каљење челика и обување волова кренуло му је за руком у мери да је његов учитељ остао без посла. Од тада до данас, Урош је био и остао једини ковач у Подрињу. Некада је, каже, обувао и до 10 волова дневно.

Каже да је некада било толико посла да није могао да постигне све. "Пре сам обувао за дан као сад за годину. Било је пре, али сада нема – село је осиромашено", каже Урош Тодоровић, из Доње Трешњице.

Најтежи део посла приликом "обувања" волова, који у кањону Трешњице извлаче дрва и са плуговима ору њиве, јесте оборити тешку животињу. Када је во на земљи, завезан и смирен, Урош ради оно што најбоље уме.

"Када ветеринари дођу да оперишу вола, зову мене да оперишем папке", каже Урош.

Урош, додаје, нема коме да пренесе знање. Шегрта је било, али су брзо одлазили. А када једног дана Уроша стигну године, са њим не само да ће занат отићи у прошлост већ ће, кажу, и њиве у малозворничким брдима зарасти у коров, јер волови "необувени" на посао не могу.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.